Квадратура круга

Живимо у времену у коме људи имају све мање осећаја једни за друге.

Данас је све више оних који ће пре узети мобилни телефон да сликају човека у невољи него што ће му притећи у помоћ. Душан Крсмановић који се школовао у Београду, Италији, Немачкој и Америци, није такав.

Када је видео да гори кров куће у једном засеоку код Кремана изашао је из колоне аутомобила и улетео у кућу Раденка Делића, старца коме је спасао живот. Два минута касније, под налетом ватре, кров куће се урушио.

Друга прича у данашњем издању Квадратуре круга снимљена је у граду који је вековима био стражар над долином Неретве. За турског земана Почитељ је увек спавао на једно око, као и његови диздари, капетани и војници. У камене дефтере тог града, у последњих седам векова, уписивали су се Срби, Угари и Турци који су њиме управљали 400 година и у њему оставили највећи траг.

број коментара 2 Пошаљи коментар

(недеља, 01. дец 2013, 18:11) - mileva [нерегистровани]

Пошаљи одговор

Niko kao Branko

Evo jos jedna emisija kvadrature, ona se ne gleda, ona se zivi.Branko mnogo ti hvala.Emisiju o Pocitelju sam vec gledala, ali gledala bih je jos sto puta i svaki put suzu pustim.
E srecno vrijeme kad smo iz Mostara odlazili na kafu u Pocitelj , ali je poenta u emisiji koju samo Branko i njegovi saradnici znaju da nam priuste.Snazne poruke nose slike, muzika, a tek glas i tekst koji nam isprica Branko...
to je neponovljivo.Rijetki su ljudi koji nose takav dar od Boga, tu sirinu , tu ljudsku bliskost, tu moc razumevanja, tu moc ljubavi sa kojom Branko tako vlada i svaki svoj prilog sa njom zacini, a sto je najvaznije u nama gledaocima pobudi najtananija osecanja.Branko jos jedanput hvala za sve ove savrsene priloge.Moram jos nesto dodati, jednostavno mi se javlja da su tvoji korjeni negde sa nekog kamena, primjetila sam da te kamen opcara.Puno uspjeha u daljem radu.

(недеља, 01. дец 2013, 11:50) - mp [нерегистровани]

Пошаљи одговор

La place du reposoir

gospodine Stankovicu mnogo hvala za jos jednu lepu emisiju. Sto se tice ode plemnitosti, toga nikad na ovoj zemlji nema dovoljno ..nikad nije dovoljno ljudske topline i brige ..samo nije dobro da se matica stalno oslanja na nas rasejanje ..ne mozemo mi da budemo primer dobrote a da ovi u Srbiji kalkulisu kao sto sada rade. Sve sto zabrljaju uradice ili platice rasejanje ..a oni ce da salju i cuvaju nesto sto nije njihovo na rajska ostrva ..nije to posteno gospodine BS.

Inace prilog o Pocitelju je divan ..nekad sam bila vodic za Francuze i Holandjane za Dbv Atlas ...dodjemo u Pocitelj a oni izadju i dive se ..slikaju ..
Ja kazem kratko bas kao i Vi ..i kazem vise ..ovo je bilo
mesto na putu karavana iz Dubrovnika za unutrasnjost za Seher i za Beograd ..od Nemanjica mozda i ranije ali rani tragovi su vi kazete Nemanjici ..
Posle su dosli Turci i prilagodili "la place du reposoir"
prema svojim potrebama a oni svi "c'est magnifique"
samo skljocaju i gledaju ..sada je tu slikarska kolonija
bila je ..objasnim malo geografije ..lepotu Neretve ..strujanja vetrova ...legendu o Troji koja naravno nije tacna ali ima mnogo mesta koja nismo istrazili a do Neretve su dolazili i stari Grci ...

i onda im pustim muziku kao i vi Djelin instrumental i mozda Harija Varesanovica ..vratimo se u Dbv svi zadovoljno tako je bilo nekad 87-88

Kad ima vremena samo malo citiram Andrica ne mnogo da ne dosadjujem ...Francuzi mnogo vole da cuju o mostovima i prijateljstvima o vezirima ..ne moraju da idu u Istambul ..a priroda je mnogo lepa i onda gledaju i udisu taj divni miris i onda im uopste ne nedostaju njihovi cuveni parfemi ..e tako je nekad bilo ..
a Vi meni i nama dugujete emisiju o Dbv ..i onda kada dodju u Pariz pisu lepa pisma zahvalnosti ..salju vodicu pozive da ih obavezno poseti ..ma sto je to jedna lepa zemlja ..a onda sok ..i za nas a i za nase prijatelje po svetu; sta ste uradili sa onako divnom zemljom? svi pitaju samo to jedno pitanje ...