недеља, 24. нов 2013, 17:40
Београд - вечити град: Краљевски град
Да су српски владари прихватили сугестије европских дворова и одобрили развој племства, данас би Србија врвела од маркиза, грофова, барона. Срби тако немају племство, али имају дворове, у Београду чак шест.
У данашњој епизоди препустићемо се занимљивој шетњи кроз историјат београдских дворова. Рат српских династија водио се политиком, зидањем нових дворова и рушењем дела једног двора, а био је праћен и хералдичким ратом фамилија. Кроз епизоду "Краљевски град" аутор нам разјашњава ове дилеме.
Данашња емисија бави се Миланом Обреновићем, грофом од Такова. Кроз емисију ће провејавати и таблоидна склоност Београђана, коју град негује још од 19. века. Госпођа Боса Лешјанин, жена брзог језика, лаке руке и још лакшег пера, радо је писала о овим београдским временима.
Кнез Милан је од фамилије Обреновића наследио склоност ка лепим женама али и страст ка коцки. Од своје мајке, румунске грофице Марије Катарџи, наследио је латинску даровитост, јасан и брз разум, наглост, дарежљивост али и љубав према уметности. За њега биографи кажу како је по нагону и темпераменту "био више Француз него Србин, и како се нигде није осећао срећно као у Паризу".
Психолошки профил владара осликава и чувени политичар тога времена Чедомиљ Мијатовић у својим "Успоменама балканског дипломате". С друге стране, слика Београда се убрзано мењала, цветала је трговина, а са њом, природно, и шпекулативни послови и банкарство.
Оријентални Београд је данас готово ишчезао, али се и у 21. веку Београђани служе топонимима из турског времена, као сто су: Калемегдан, Ташмајдан, Дорћол, Карабурма, Теразије, Топчидер, Булбулдер, Палилула... Београд је у Миланово доба имао 50.000 становника, а до најважније измене назива улица дошло је 1896. године, када су многе градске артерије добиле нова имена.
Епизода нас напослетку води у лагану шетњу улицама Београда 19. века.
Емисија је посвећена Чедомиљу Мијатовићу.
коментари