Београд - вечити град: Краљевски град

У данашњој епизоди препустићемо се занимљивој шетњи кроз историјат београдских дворова. Рат српских династија водио се политиком, зидањем нових дворова и рушењем дела једног двора, а био је праћен и хералдичким ратом фамилија. Кроз епизоду "Краљевски град" аутор нам разјашњава ове дилеме.

Данашња емисија бави се Миланом Обреновићем, грофом од Такова. Кроз емисију ће провејавати и таблоидна склоност Београђана, коју град негује још од 19. века. Госпођа Боса Лешјанин, жена брзог језика, лаке руке и још лакшег пера, радо је писала о овим београдским временима.

Кнез Милан је од фамилије Обреновића наследио склоност ка лепим женама али и страст ка коцки. Од своје мајке, румунске грофице Марије Катарџи, наследио је латинску даровитост, јасан и брз разум, наглост, дарежљивост али и љубав према уметности. За њега биографи кажу како је по нагону и темпераменту "био више Француз него Србин, и како се нигде није осећао срећно као у Паризу".

Психолошки профил владара осликава и чувени политичар тога времена Чедомиљ Мијатовић у својим "Успоменама балканског дипломате". С друге стране, слика Београда се убрзано мењала, цветала је трговина, а са њом, природно, и шпекулативни послови и банкарство.

Оријентални Београд је данас готово ишчезао, али се и у 21. веку Београђани служе топонимима из турског времена, као сто су: Калемегдан, Ташмајдан, Дорћол, Карабурма, Теразије, Топчидер, Булбулдер, Палилула... Београд је у Миланово доба имао 50.000 становника, а до најважније измене назива улица дошло је 1896. године, када су многе градске артерије добиле нова имена.

Епизода нас напослетку води у лагану шетњу улицама Београда 19. века.

Емисија је посвећена Чедомиљу Мијатовићу.