Да је ту било древно рудиште сведоче Рудна глава и брдо Праурија, археолошко налазиште из доба раног неолита, V век пре наше ере. Претпоставља се да су и грци, још пре Тројанског рата, експлоатисали златоносне реке данашње северне Србије, међу којима је свакако Пек - најзлатоноснији.

Рудна глава се сматра најстаријим рудником бакра у Европи. Међутим, од раније се претпостављало да је у околини Мајданпека морало били још прастарих рудника. То је и потврђено када је почетком осамдесетих година прошлог века на Праурији нађен рударски алат - камени бат стар око 7 000 година. Тим каменом, који је око себе имао један жљеб око кога се везивала узица, користили су људи у праисторији као клатно, како би тиме разбијали руду и долазили до сировине за обраду и прављење разних предмета.

За геологе, један од највреднијих, најзначајнијих дарова природе је камен. Најразличитије врсте, облика, боје и квалитета. У непосредној околини Мајданпека се налазе стене чија је старост процењена на неколико стотина, па и милијарду година. О геонаслеђу Мајданпека, у емисији говоре геолози, инжењери рударства, стручњаци Рудника бакра Мајданпек.

Емисија је снимана на готово „свемирским теренима" Северног и Јужног ревира Рудника бакра, испред рудника старог неколико хиљада година, у Музеју рударства, у Руднику злата „Чока Марин", удаљеном двадесетак километара од града, у Рајковој пећини, чије је украсе, сталагмите и сталактите, природа стварала око 30 000 година. Тако су у камену настале необичне фигуре.

Али, ликове у камену је начинила је и људска рука. Ликове рудара исклесала је вајарка Далиборка Марковић која је излагала на многобројним изложбама и којој је управо камен непрестана инспирација.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељи Божидар Лоос и Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.