Чим је први потпредседник Владе најавио да је један од лекова за лечења рака у којем се нашла српска економија - реформа пензионог система, кренуло се са математичким комбинацијама - ко ће и када у пензију, по којим критеријумима и ко ће то, осталом, да подржи.

Најгласније се расправља о рачуници ММФ-а који препоручује изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца и то на 65 година.

Предложено је, такође, и повећање минималне старосне граница за оба пола, са 58 на 60 година, тако што би се годишње повећавала за по пола године, до 2024. године.

До тада треба да се повећа и законска старосна граница за одлазак у пензију, и то на 67 година и за мушкарце и за жене.

Ово није први пут да из ММФ-а предлажу шта би било добро како би се "спасао" пензиони сyстем, али је исто тако чињеница да до сада није било ни слуха ни воље да се ММФ и послуша.

Питање је хоће ли и сада и шта уколико се реформа не спроводе? На та и друга питања у вези са тим шта чека садашње и будуће пензионере у Оку одговарају Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, Миладин Ковачевић, економиста и Милан Грујић, члан Управног одбора ПИО фонда.

Емисију води Весна Дамјанић Бранковић.