Два века касније Солуњани, браћа Ћирило и Методије, преводе црквене књиге на словенски језик тог доба. Тако су Хрвати прихватили глагољицу као своје народно писмо, а Бугари и Срби, нешто касније, усвајају Климентову и Наумову рецензију и прихватају ћирилицу. Оба народа, као поданици цара у Константинопољу, донела су извесну стабилност у хаос који су аварско-словенска освајања претходних 60 година донела у Илирик.

Некако у исто време, у првим деценијама 7. века, отпочела је на југоистоку велика арабљанска сеоба и војно освајање огромних територија тек обновљеног Византијског царства у Северној Африци, на Блиском истоку, Сирији и Палестини, а вишевековна супарничка супер сила, Персија, престала је да постоји. Света земља Јевреја и хришћана са Јерусалимом дуго је пркосила нападачу. Најзад су 638. године бранитељи Византинци били приморани да отворе капије и трећем монотеистичком освајачу, Мухамедовом наследнку Калифи Омару.

Јединствена римско-грчка Империја била је тако заувек распарчана: етнички, језички, културно и конфесионално.

Учествују: Проф. др Радивој Радић; монсињор Станислав Хочевар; Проф. др Папастатос Караламбос; Митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић; Др Фрањо Велчић; Дана Куржић; Проф. др Сима Аврамовић; Отац Јозо Милановић; Исак Асијел; мр Мухамед еф. Јусуфспахић; Кардинал Ђанфранко Раваси; Драган Вукић; Патријарх Јерусалимски Теофил III

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Марко Драгојевић