Сви смо ми људи, треба бити човек. Лазар Манојловић је то био и остао у најтежим временима. Када је почео рат у Бијељини он је ризиковао сопствени живот и посао да би спасао своје ученике и учитеље муслиманске националности. Један број муслимана извлачио је из логора у Батковићу, а другима је спасавао главу, опет стављајући своју главу у торбу. Због тога су Лазара неки у Бијељини прогласили издајником, а у италијанском граду Падови прогласили су га праведником света, поставили његово име на Стуб праведника и засадили маслину, као симбол мира, у његову част. Због тога што је током рата спасавао људе друге вере и националности, због истине и оштрог језика Лазара Манојловића и данас неки мрзе у Бијељини.

"У земљи мржње највише мрзе оне који не умеју да мрзе", каже Лазар који је био само човек у времену када је човечност била мало на цени. Та човечност је Лазара прескупо коштала. Са места директора школе избациили су га са пиштољем 1994. године, једном му је прећено убиством, а два пута су покушали да га убију. Његову књигу "Учитељу с љубављу", која говори о томе колико је улога учитеља важна у васпитању и одрастању деце, забранили су у Бијељини.