Читај ми!

313. - Успон Византије

У годинама у којима се градила Света Софија у Константинопољу, Јустинијан је поново кренуо у освајање Италије и Африке. Између лета 533. и 540. године, Картагина, Сицилија, Рим и, напослетку, Равена пали су у руке Јустинијанових војски...

У Италију и северну Африку Царство се вратило за неколико наредних векова. Данашње име залеђа Равене, Ромања, обележје је негдашње „римске" земље - мала Romania, на Јадранском мору, из које су бродови често пловили у Константинопољ. Током читавог раног средњег века папе су биле поданици источноримских царева. Све до 800. године сваки папски документ послат западним епископима и западним владарима био је датиран по годинама владавине царева у Константинопољу, правих папских владара и господара.

Ипак, Јустинијану Првом је пошло за руком само да за кратко време обнови спољашњи сјај Царства, али не и да спроведе унутрашњу регенерацију остарелог и већ истрошеног римског државног организма. Али, с друге стране, хиљаду година после слома Западног царства, Византијско царство које је било грчко по језику и православно по вери, остаје као изграђено друштво, са веома развијеним правним и бирократским системима, и седиштем у великом трговачком и војном утврђењу, Цариграду, који је у свом зениту био највећи хришћански град на Земљи.

Учествују: др Оливер Томић; Кардинал Ђанфранко Раваси; Иван Матејић, Проф. др Никола Јакшић; др Едуард Перичић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић, Др Фрањо Велчић; Нино Новак; Проф. др Јоанис Тарнанидис.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: Проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Горан Мијић.

број коментара 0 Пошаљи коментар
313. - 1700 година слободног хришћанства   313. - 1700 година слободног хришћанства

Аутор:
Сценарио: Проф. др Радивој Радић, историчар. Режија: Татјана Феро. Уредник серије: Божидар Николић.

Документарна серија од 14 епизода прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, догађаје у време доношења Миланског едикта све до 9. века када новонастањена словенска племена, у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу из Рима и Константинопоља да прихватају хришћанство. [ детаљније ]