313. - Тријумф хришћанства

Теодосија Првог нису без разлога називали "новим" Константином јер је после првог хришћанског цара он учинио највише за верујуће у Христа. Већ је у фебруару 380. године он објавио гласовити едикт, познат под називом Кунктос популос (Cunctos populos) према првим речима латинског текста едикта:

„Желимо да сви људи којима влада наша милост буду уведени у веру за коју је очигледно да ју је Божији апостол Павле предао Римљанима и које се држе папа Дамаст и епископ Александрије, Петар, човек апостолске светости... Наређујемо да сви они који следе ова правила буду познати под именом правоверни хришћани."

„Ми, дакле, владамо", изјавио је Григорије Назијански. „То је власт која је изврснија и савршенија јер се дух не покорава телу, нити се небеско покорава земаљском."

Седамдесетих година четвртог века стасава ново поколење теолога, који су били дорасли да понесу тешко бреме које је пре њих безмало пола столећа носио Атанасије Александријски. Василије Велики, Григорије Назијански, Григорије Богослов и Јован Златоусти, изванредно образовани духовници, били су до танчина упознати како са наслеђем античке филозофије, тако и са хришћанским богословљем.

Учествују: епископ бачки др Иринеј; епископ крушевачки др Давид; проф. др Радомир В. Поповић; проф. др Ђовани Марија Вијан; патријарх јерусалимски Теофил III; епископ јегарски др Порфирије; отац Јозо Милановић; игуманија манастира Дренча; академик Ненад Камби; др Алка Старац; проф. др Јошко Беламарић; Златко Кованцалиев.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Марко Драгојевић.