среда, 06. мар 2013, 11:10
Београд - вечити град
Између два рата
Дух Београда, можда најбоље осећамо, ако се посветимо и предамо прохујалим временима, шармантном животу града и његових грађана, у ретким периодима мира. Београд је одувек обиловао интересантним људима, мушкарцима и женама који су свом граду пружили вечити сјај, а у овом граду, као да се, одувек више ценила индивидуалност него колективни дух.
Непун век од Карађорђевог устанка, Београд се стабилизовао у социјалном смислу, постигао је устаљеност неопходну за прогрес, а величина града је још увек омогућавала Београђанима да се добро знају међу собом.
Пред први велики рат је у Београду било породица које су имале исту адресу још од 1840. године, па и од раније.
Поред овога, готово сви виђенији Београђани, били су у некаквом сродству, кумству или партнерству. У тој и таквој средини се добро знало ко је ко, а ако се по нешто и није знало, могло се установити без губитка веће количине времена. Београд је уз новопридошле али и староседеоце, почео да ствара своју аристократију.
У староседеоце Београда се пре свих могу убрајити Јевреји, Грци и Цинцари.
Јевреји су живели затворенијим начином живота, док су се грчке и цинцарске породице, брзо утапале у већинску српску масу, која је у Београд пристизала са свих страна. Београд је између два светска рата, заиста имао јединствене дражи, које су на жалост у надолазећим годинама, исчезле и потонуле у заборав, што због природних социјалних промена, што због провала неукуса којима ће град обиловати до данашњих дана.
Свакодневница међуратног Београда свакако није била тмурна, јер је постојао развијен и организован социјални систем, а данашња емисија ће нам открити бројне податке о шармантном Београду.
Можда је баш свест о огромним ратним губицима подстрекивао општи полет, убрзану урбанизацију и развитак грађанске свести.
За многе је било довољно што су преживели велики рат.
Емисија је посвећена Милунки Савић.
Milunka Savić
Hvala autoru za izvanredan serijal. Sažeto, i pre svega jednostavno. Ovo je primer kako treba da se pišu udžbenici, da deca lakše zapamte i, pre svega shvate suštinu kazivanja, da im služi kao putokaz celoga Života. Ovakve i slične teme deca treba da uče u školi od prvog razreda pa do završetka studija. Ne može niko da završi fakultet a da ne zna istoriju svoga naroda.
Uskoro treba da izađe knjiga o srpskoj heroini Milunki Savić koja je u rukopisu i skoro je gotova. Voleo bih, ako može, da od autora serijala dobijem sliku udžerice na voždovcu. Na e-mail, ili facebook.
Unapred se zahvaljujem.
Randjel - Raša Andjelković
pisac - novinar - publicista.
коментари