Еко караван: Живо село - Мачкат

Када се крене путем од Ужица ка Златибору некако по правилу мора да се сврати у ово село. Ко зна - зна, ко не зна - мора да проба. Ту је најбоља пршута, кобасице су одличне, па и сланина, а тек овчија стеља... Зато се не без разлога каже: „Кад јагањци у овом селу утихну - онда дефинитивно утихну!"

И ту прича почиње. О највећем фестивалу - сајму сувомеснатих производа који је постао синоним Мачката и бренд Србије.

„Пршутијада", која се традиционално одржава већ дванаест година, окупи производјаче и сточаре који излажу своје производе и угоститеље, многобројне туристе и госте који купују, пробају и разгледају најквалитетније производе од меса у овом крају.

Али не би све то било тако добро и укусно да нема природних предности. „Пршутијада" је повод да се исприча и прича о Мачкату.

Налази се на идеалној надморској висини од 800м, где се сусрећу две климе медитеранска и континентална, где су квалитетни пашњаци. И наравно, ту су и вредни домаћини. Зато није ни чудо што је месо одличног квалитета.

Село са око 600 становника има тридесетак произвођача меса и месних прерађевина.

То је село из кога се не одлази, већ долази и остаје. Многи млади су остали уз своје очеве и наставили традицију сушења пршуте која се овде вековима преноси с колена на колено.

Мачкат је место које је настало и развијало се на раскрсници важних трговинских и караванских путева. Можда је и то разлог што је и дан данас остало живо село. Једно је од ретких у Србији које из године у годину бележи раст наталитета.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 08. јан 2013, 19:29) - Darko [нерегистровани]

mackat

Mackat je najlepse selo u Srbiji ima dosta omladine koja ostaje kod kuce i od malih nogu pocinje da radi.

(среда, 02. јан 2013, 14:12) - anonymous [нерегистровани]

Selo za primer

Svaka cast ovom selu,za primer su u Srbiji.Tako bi trebalo da bude na vise mesta,ali mnogi su napustili svoja sela da bi ziveli u sobicku u gradu,a drzava im placa socijalno.Na selu treba da se radi bez radnog vremena,ali zato i imaju svoju hranu,znaju sta jedu,zive duze,dok ostali kukaju kako im je skupo,a sami nece da se muce i proizvode.