У паузама битака, фотрификације су морале бити прилагодјене новим ратним оруђима, стратегијама напада и одбране. Већина научника предпоставља да у оквиру ових радова и у ово време, Аустрија зида и чувени - "Римски" или "Велики" бунар, најстрашнију и најезивију грађевину Београда, којој аутор посвећује интересантну причу.

Ратови су се модернизовали тако да средњевековне зидине, чак и оне у добром стању, нису одговарале потребама и новим артиљеријским искушењима и калибрима. По пројекту Николе Доксата, извршена је велика реконструкција београдских утврдјења: у овом градитељском подухвату, који је трајао пуних 15 година, град је коначно добио савремену артиљеријску тврдјаву, обликовану углавном у складу са фортификационим принципима француског градитеља и маршала Себастиана Вобана. У епизоди ћемо упознати интересантне градитеље обе силе, а међу њима и Андреа Корнара, хришћанина који је пребегао Туцима и значајно допринео њиховој реконструкцији калемегданске тврђаве. У овој интересантној епизоди серијала БЕОГРАД ВЕЧИТИ ГРАД, сазнаћемо бројне спектакуларне податке, мало познате љубитељима историје града. О Београду и ратовима који су се за њега водили, компоновали су композитори Моцарт и Стивен Стораце, а опера "Опсада Београда", изводиће се у Лондонском театру Друри Леин.

Сазнаћемо нешто и о тадашњим комуналним проблемима Београда, међу којима се истиче интересантна прича о томе како су турци решавали проблем паса луталица, којих је како ћемо сазнати, у Београду било "несношљиво много". На послетку, радња нас доводи пред стравичне сцене турских одмазди над српским живљем који прибегава сеобама. Турци заводе страховладу, а међу Србима се доноси одлука за револуцију и устанак

Епизода нас води у време пред И српски устанак и пред сенку, грандиозне историјске личности: Вожда Ђорђа Петровића, Карађорђа.

Емисија је посвећена маршалу Фон Лаудону.