Трећа епизода, "Хероји и легенде" наставља филмски поход кроз историју Београда приповедањем о 14 и 15 веку. Ретки безбрижни дани Београда, у доба Деспота Стефана Лазаревића, трајали су кратко, јер је косовска битка, на историјску сцену Србије довела Османлије, који ће створити једну од највећих и најдуговечнијих империја у историји човечанства.

Београд, који је накратко био предстоница Србије, је после деспотовине, поново у угарским рукама и налази се на "наковњу" између ужаснуте Европе и надахнуте турске армаде. Град поново тоне у војне карте, здања прелепог Београда падају у пепео, а наша прича нас води ка Мари Бранковић, која је била српска принцеза, ћерка деспота Ђурђа Бранковића и жена турског султана Мурата II. Њена необична животна прича, одаје драматичне дане након пропасти српске средњевековне државе, али и државотворни караткер српског народа. Моћна и утицајна, султанија Мара снажно утиче на бројне догађаје и у епизоди ћемо чути готово невероватне податке у вези са њом.

Београд са друге стране дочекује до тада невиђену опсаду Турака. За свега 100 година османлије ће три пута бити под капијама Београда, а несвакидашњим херојством бранилаца биће одбијени у прва два похода.

Емисија "Хероји и Легенде", храбро уводи гледаоце у сам ток једне од битака која се одиграла 1456.  године. Вођа бранилаца, угарски племић српског порекла, Јанош Хуњади, уочи битке оставља запањујућ опис освајача.

Гледаоци емисије учествују у битци под калемегдански гребеном, раме уз раме са Хуњадијем, Јованом Капистраном и Титусом Дуговићем, који су на разне начине, положили животе бранећи древни град од турака. У овој епизоди нас очекује предивна прича о "београдским звонима", која од ове битке до данас звоне у свим католичким црквама на свету, тачно у подне.

III поход турака предводио је Сулејман величанствени, и он је 1521. године коначно заузео Београд. Бедем Хришћанства је пао, а одавде ће у будућности Султани кретати по златне кључеве градова Европе. У емисији видимо освојени Београд, сад већ миран турски град, орјенталног изгледа, у којег се сливају реке трговаца из Дубровника, Венеције, Грчке, а у граду су настањене занатлије, Јермени, Јевреји и преостали Срби.

Међутим, Турци нису одолели локалним обичајима које су затекли.

Емисија је посвећана Јаношу Хуњадију.