Балкански ратови

Ове јесени одржавају се многи научни и пригодни скупови посвећени стогодишњици балканских ратова. Тим скуповима придружује се и РТС репризним емитовањем серије „Балкански ратови", која је премијерно приказана пре 20 година, када је већ било јасно да је почео још један балкански рат. Историчари балканолози, током протекле две деценије, изнели су низ нових, често противречних виђења догађаја из 1912. и 1913. Ти су догађаји различито тумачени, у зависности од тога ком балканском народу припадате.

Пошто су 1912. године склопиле Балкански савез, балканске земље су кренуле да оружјем реше судбину хришћанског живља у европској Турској. Српски народ пошао је у рат са одушевљењем какво до тада није забележено. Историчар Станоје Станојевић, учесник тих догађаја, забележио је да је „цела Србија у грозничавом узбуђењу дочекала вест о мобилизацији" и да је „исто вече када је она објављена, цео народ похрлио ка својим зборним местима". Наступило је оно о чему се годинама говорило, да се ослободе браћа која су тамо преко границе чамила у ропству. Рат који је почео у октобру 1912.године показао је, на опште изненађење светске јавности, велику војничку способност балканских савезника. Посебно се то односило на српску војску која никада није била спремнија и са бољим официрским кадром, дораслим да се носи са сваким непријатељем и кадрим да се изложи свим опасностима. У складу са преузетим савезничким обавезама, Црна Гора 8.октобра објављује рат Турској. Србија и Бугарска учиниће то 17, а Грчка 18.октобра. У време стратешког размештања трупа, долазило је до сукоб дуж целе српско-турске границе.