Горело је цело подручје Заовина, превој ка Мокрој Гори, Столац у Републици Српској и кањон Белог Рзава, чувено станиште ретких биљних и животињских врста: медведа, дивокоза и ендемског Панчићевог скакавца који је само ту на планети успео да преживи ледено доба и опстане.

Предели на Тари који су горели пре седам деценија и данас су само голети или подручја ниског, жбунастог растиња а августовско страдање столетних шума тек је видљива последица. Страдао је сав биљни и животињски свет и промењена микроклима. О размерама катастрофе говори то што ће читаве две деценије бити потребно да се у подручју Белог Рзава опет формира слој земље од само 5 сантиметара.

Иза сабласног великог жара остала је црна Тара. Како ће се обнављати неизвесно је, нарочито без помоћи људи ако пошумљавање само једног хектара четинарима кошта две хиљаде евра.

Људско лице августовске борбе са пожаром који је на Тари у најкритичнијим данима гасило и по хиљаду људи у настојању да се ватра не прошири и не изгори највредније што тамошњи живаљ има, додатна је димензија приче за којом ауторка трага.

Аутор: Јелена Божовић

Уредник: Љубисав Алексић