Доба биометрије

Ова идеја није нова. Крајем 19. века криминолог Алфонс Бертијон постаје први који унапређује методе идентификације тела за полицијску префектуру: мери удове и лобање и региструје посебна обележја као што су ожиљци, тетоваже и томе слично. На основу тих мерења, он прави велики полицијски регистар који садржи све податке о криминалцима и илегалним имигрантима које је тадашња полиција намеравала да протера. Овакав регистар омогућавао је и идентификацију рецидивиста - оних који су претходно већ осуђивани.
Бертијон је покушао да направи и класификацију боја дужице ока да би појединце идентификовао на основу тог јединственог обележја.

У то време научници развијају методу идентификације на основу распореда вена на шакама, која се и данас користи. Процес унапређивања и усавршавања биометријских технологија је дугачак и данас га, осим државних институција, обављају и приватна предузећа. Биометрија је некада била резервисана само за преступнике, а данас може да се примени на сваког путника и на било ком граничном прелазу.

Терористички напади 11. септембра 2001, затим они у Лондону и Мадриду, подстакли су државе да развију биометријску контролу. Од 2003. године, тако, сви који улазе у Уједињене Арапске Емирате морају да покажу око камерама. Поготову емигранти који долазе у потрази са послом. Тржиште је сада у складу са бројем становника на Земљи. Стручњаци за биометрију знају како да продају своје производе користећи страх од тероризма. Француско предузеће "Сажем", специјализовано за системе навођења ракета, борбених авиона или хеликоптера, проширило је своју делатност и постало светски лидер у идентификовању људи на основу отисака прстију.