Волео је оно што млади зову акција. Друштвен, топао, пун оптимизма и жеље да њему и мајци буде боље, иселио се у Канаду, где је наставио да учи и стално прижељкује
невероватне ситуације које је до тада гледао само на филму. Често је филм бркао са животом.

Волео је оне најопасније сцене током којих вам се леди крви у жилама. Сада већ дуже време ради као каскадер, а одскора и као глумац кога су светске продукције одмах запазиле због невероватне енергије, срчаности и чистоте душе, као и жеље да све уради што боље уме, не штедећи себе у свему што се од њега тражи.

Долази у Београд и име свог града истетовирао је на телу. Београд му је у души. Долеће овамо када год може, а онда изненада, када телефон зазвони и када га позову, са новим уговором седа у авион и одлеће.

Са Урошем Ћертићем, Мира Адања-Полак разговара у његовој школи, где седа у клупу у којој је учио. Мира Адања-Полак упознаје његовог оца и слуша причу о једној невероватној каријери у успону, при чему се Урош не боји и ретко размишља о опасностима свог тако жељеног подухвата и посла.