Траг: Плоча под седлом Жељина

Скривени под жељинским Седлом,на правцу Јошаничка Бања - Плоче, као у каквом гнезду, ређају се засеоци настали по презименима првих насељеника, касније кнезова и вовода српских, на чије јунаштво ти називи заселака и данас упућују.

Тврди као камен на којем опстајавају ти људи се ни на шта не жале. Помоћи државе се више не надају а страхују једино да се у овај крај никада неће вратити њихови потомци и рођаци , који су, масовно захваћени таласом одлазака у иностранство тамо пронашли себе, променили навике па и назоре.

Садашња, трећа генерација  оних који су пре неколико деценија кренули у Европу трбухом за крухом, под Седло жељинско више и не свраћа.

Аутор  Миле Јаснић

Уредник Љубисав Алексић

  

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 11. јул 2012, 23:40) - Драган Ђукић Краљево [нерегистровани]

Петровдан 2012

Хвала на испричаној причи о дивним људима, о времену прошлом и садашњем, о историји и традицији Плоча, о вери, љубави и лепоти.
Хвала на причи о пределима предака,о истрајности, упорности,тежини живљења, поштењу и једноставности.
Хвала на помоћи ѕа стизање у коначно.

(среда, 11. јул 2012, 22:35) - Радојко [нерегистровани]

Жељин и Копаоник некада били насељенији

Многи темељи старих цркава на Жељину и Копаонику говоре да је овај простор некада био много насељенији но данас. Највишe народа je одселило у сеобама Чарнојевића негде до 1690. године. У Аустроугарској се помињу као Раци(од речи Рас-Рашани, па и данас у Мађарској има рацка овца, рацка јуха). Истог корена је и река Расина (Рас-ина) која извире испод планине Жељин, а преграђена низводно између планина Јастребац и Копаоник, где је формирано Расинско језеро, које се простире на општине: Брус и Крушевац. Кнез Лазар је на овом простору експлоатисао више Рудника. Шљачишта од топљења руде видљива су и данас, једно такво на десној обали реке Расине код рушевина средњевековног града Златари, народ назива Пепелиште. Тврди се да су Дубровачки каравани ради трговине, долазили до рудника на Копаонику, пут је водио преко Тјентишта (Тјентиште добило име од речи тенда - шатор, где се каравани одмарали). Данас је много тога заборављено, а један од ретких испирача злата на реци Расини је Метар Мићић.