Има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета. Упркос Банетовим саветима, Алек и даље зове Теодору, која се у међувремену заљубила у Немању.

А Теодора, колико год била одлучна и чврста када се виђа с Алеком, толико је снисходљива и беспомоћна док проводи време с Немањом.

Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у Марину, неколико година млађу девојку.

Нажалост, Марина није заљубљена у њега, њу јако привлачи Алекова "словенска депресија".

Она не зна да је разлог његовог "шарма очајника" бродолом с Теодором, она мисли да је Алек такав сам по себи.

Свако од њих би дао све на свету да буде с оним ко га у том тренутку не жели. Свако је чврст као камен према оном до кога му није стало, а у исто време мекан као памук према оном кога би да освоји.

Тако се ствара један емотивни систем спојених судова, зачарани љубавни круг у којем свако за сваким пати и свако сваког злоставља и мучи, а у чијем се центру налази Бане, као сведок свих емотивних гордости и посртања.

Он је власник кафића у који сви они излазе, њему се сви исповедају и жале, а он јадан нема коме. Разара га онај познати синдром "најбољег друга".

И тако, док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију.

Међутим, из иностранства, с постдокторских студија, враћа се Дејана, Банетова велика љубав из гимназије.

У главним улогама: Мирјана Карановић, Гордан Кичић, Милица Михајловић, Милош Самолов, Вања Ејдус, Бранислав Трифуновић, Петар Божовић, Даница Максимовић

Режија: Мирослав Момчиловић