Стиче се утисак да партије прожимају цео друштвени живот, да се без њих ништа не може. Како и колико партије на власти служе држави, а у којој мери су државни интереси подређени страначким? Да ли се без странака може добити посао, да ли се може напредовати у служби, успешно пословати или су партије само изговор за сопствену инертности и неспособност? Они који су изван партија кажу да не желе да се прљају, сматрајући политичаре неморалним.  

Коалиционе владе Србије установиле су правило строге партијске поделе од министарстава до радних места у јавним предузећима. Оно што се често примећује јесте да постизборна математичка комбинаторика 126 мандата нема јасну идеолошку матрицу, већ интересну, и још чешће личну.

Како владајућа коалиција реагује на притиске, опструкције и радикално другачија деловања својих партнера? У којим случајевима је непримерено спроводити страначку политику у оквиру Владе? Да ли је могуће бити у власти и истовремено бити против ње? Када се не подударе интереси владајућих партија, ко онда добија, а ко је оштећен?

Зашто грађани Србије мисле да власт брине само о себи, а заборавља на њих, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

Душан Бајатовић, председник Покрајинског одбора СПС-а,
Сузана Грубјешић,чланица председништва Уједињених региона Србије,
Александар Југовић, потпредседник Српског покрета обнове.

Шта Србија мисли о себи – у емисији Да Можда Не.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.