Анегдота, настала у Сјеници и на Пештеру, најбоље говори о суровим зимама и животу људи на врло ниским температурама. Јер, живи се, ради, па се и љубавни састанци заказују чак и када је 39 испод нуле, колико је овде измерена најнижа температура.

Хајрудин Хаџовић кога упознајемо у магловитом и снегом завејаном пределу, на саоницама, каже: "Чекао бих је ја и на -60, ако вреди!"

Сјеница је најхладнији град у Србији. Често се, у зимском периоду, убраја и у најхладнија места у Европи. Зиме су дуге, оштре и ледене. Због високих снегова и хладноће Пештер је познат и као "српски Сибир".

Како то да су се људи населили и развили град баш у тако леденом простору? Као насеље се Сјеница први пут помиње 1253. године и то као важна караванска станица на дубровачком путу где су трговци из Далмације пристајали да би платили царину на путу Дубровник - Нови Пазар. Тако и настаде Сјеница "Земља сјена", у којој данас живи око 18.000 становника.

Екипа Еко каравана је разговарала са мештанима о животу у снежној котлини, о томе како се припремају за зиму, да ли им дојаде "дебели" снегови, ниске температуре и зиме дуге 6 месеци.

Одговор на питање зашто је Сјеница најхладнији град у Србији и какав то климат влада на Пештерској висоравни потражили смо од стручњака Метеоролошке станице у Сјеници и Радарског центра који се налази поврх Сјеница, на Радишића брду, на 1250 метара надморске висине.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић.