Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike rekao je da je nakon posete Leskovcu mislio da je to nešto najgore što čovek može da vidi i čuje kada je u pitanju socijalna situacija u zemlji, ali da je potom posetio Mali Zvornik i video da i od lošeg ima gore.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

"To je najbolja socijalna slika, nikakve ankete ne mogu zameniti ono što vam ti ljudi kažu, mi smo prošle godine obišli oko 70 opština, videli tešku situaciju, neuspešne privatizacije, razgovarali sa ljudima, ali u ličnom razgovoru vi vidite i na njihovim primerima koliko je ustvari kriza uzela danak i kolike su posledice", rekao je Ljajić i dodao da ne može tu sliku da ulepšava, jer ljudi nemaju elementarne stvari u životu.

Nije cilj socijalne politike da ljudi žive od socijalne pomoći, nego da se izađe iz takvog stanja, da narod ima posla, a to zavisi od ekonomske slike društva.

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića, da li mu ljudi po siromašnim opštinama traže drva, ugalj, obuću, lekove, rekao je da traže i pegle, radijatore, veš mašine, crep za krovove...a u budžetu za tolike potrebe nema sredstava, pa se onda zovu ljudi, podstiče društvena odgovornost preduzeća.

Siromaštvo uzelo maha

O tome koliko im država pomaže, Ljajić kaže da se trudi da se ne stvore prevelika očekivanja, i da se ne uvećava njihova nada, ali i da ne može da pomogne koliko bi hteo, jer nije to samo do političke volje, zato što ipak narod u svakom predstavniku vlasti vidi nekoga ko može da mu reši probleme.

Što se tiče primera "birokratske bezdušnosti, da nešto može da se reši, ali se odugovlači", rekao je da se najveći broj tužbi pred Sudom za ljudska prava u Strazburu i odnosi na duge postupke pred našim sudovima, ali da je zaista potreban nekada samo jedan poziv telefonom da se slučaj reši, ali se u takvim situacijama radi o nemarnosti.

Najveći korak, kaže Rasim Ljajić, učinjen je kada je Vlada donela uredbu kojom je povezan staž za 97.000 ljudi u 331. preduzeću koje je bilo u postupku privatizacije, i tako se došlo do minimuma sigurnosti.

O tome da i sam često govori da je naš problem što u Srbiji 900.000 zaposlenih „izdržava" one koji primaju neki oblik socijalne pomoći i oko pola miliona onih koji rade u javnom sektoru, rekao je da svi ljudi koji traže neku pomoć kažu da žele posao, a ne socijalnu pomoć, i da je suština velikih firmi da obezbede radna mesta, da ekonomija stane na noge, bez toga nema rešenja. "Nama su potrebni konkretni programi da zemlja izađe iz krize, i mi otvoreno kažemo da više nema Tita, da smo na velikom globalnom tržištu na kojem ima mesta za najjače, najbolje, najkvalitetnije, o kojem god zanimanju da je reč".

Stižu računi iz prošlosti

O srednjoj klasi u Srbiji, koja je uništena devedesetih, kaže da je tačno da je kriza pogodila nasjiromašnije, što nije bio slučaj u svetu, ali da smo mi već 20 godina u krizi, društvenoj, ratnoj, posleratnoj, danas i klasičnoj ekonomskoj. Naša briga su 650.000 ljudi koji ne žive normalno, jer nemaju sredstava za osnovne potrebe.

Što se tiče pitanja da li država može da obezbedi da ne bude gladnih, rekao je da je siguran da potencijal postoji, kao i da bi za državu bio veliki poraz ako taj minimum sigurnosti ne obezbedi. Puno je učinjeno, trudili smo se da sredstva odu u prave ruke, ali puno je i starih procedura i zakona koji nas onemogućavaju da pomoć stigne do ljudi. Novim zakonom ćemo pokušati i da ispravimo nepravde te vrste.

O tome da li ostaje pri tvrdnji da će ljudi glasati za onog ko uverljivije ljudima obeća hleb i posao i da u budućnosti neće biti velikih političkih tema, Ljajić je odgovorio da je više nego siguran u to, da će to biti glavni argument stranaka.

"Na stranu to što ova vlada za mnogo toga nije odgovorna, jer sada dolaze na naplatu i računi iz prošlosti, zbog pogrešnih odluka, i ekonomskih i političkih, na sve to i kriza, naravno i pojedinačne greške, ali je činjenica da je ovo prva uvezena kriza. Bilo koja vlada da je sada na vlasti imala bi iste izazove, i ljudi bi u tom odnosu percipirali krivce, jer ljudima je teško, a krivi su im uvek oni na vlasti. Time će se rukovoditi, i to je naš hendikep, što razloge posrnuća nećemo moći da objasnimo, a moramo da popravimo taj položaj", tvrdi Ljajić.

Vreme za širi društveni konsenzus

Deo opozicije govori da je narod ostao bez nade, govore o gnevu zbog ovakve ekonomske situacije, neki od njih pominju čak pred revolucionarno stanje, a Ljajić kaže da to vidi kao korišćenje situacije, korišćenje jeftine populističke retorike koja pada na plodno tle.

Nema predloga kako dalje, ali ljude ne interesuje šta bi se desilo da je neko drugi na vlasti, pa su takve političke poruke u ovom trenutku dobrodošle. Ipak, kaže Ljajić, „mislim da društvo na taj način neće biti zdravije, jer je vreme za širi društveni konsenzus i dogovor sa opozicijom, da takav model bude osnovna vrednost u daljem političkom životu, da se ne svodi čitav politički život na to ko će pobediti, a ko će izgubiti. Ko god to bio, treba se tada dogovarati o promeni izbornog zakona, a ne sada".

"Kriza je ogolila i učinila nemoćni jedan model razvoja, i mislim da će to biti dovoljno da promenimo sistem ekonomskog napretka", ocenio je Ljajić.

O tome ima li bar nekih neiskorišćenih resursa, je se ovih dana govore o bar milijardu evra koje nestanu prilikom javnih nabavki, Ljajić kaže da je korupcija važan segmenat zbog koje vlast često pada, ali da je u okviru pravne regulative dosta postignuto, ali da smo daleko od toga da je korupcija smanjena, jer ona je model funkcionisanja društva.

"Ukoliko tu ne napredujemo, taj stepen za malu Srbiju nije održiv, jer jedemo vlastitu supstancu, a ukoliko nema veće proizvodnje i izvoza, onda ništa ne znači ni smanjenje korupcije", ocenjuje ministar.

Ispunjenje zahteva štrajkača - otvaranje Pandorine kutije

O tome počinje li vlada polako «da se doživljava kao automat za isplatu gotovine», rekao je da za štrajk prosvetara i najave drugih štrajkova postoji dva razloga. Prvi je realno loša materijalna situacija i male plate, i drugi to da se nalazimo u predizbornoj godini, i da svi računi kažu da je ova vlada najslabija na pritiske, i da mora da popušta pod pritiskom opozicije, i da je dovoljno da izađemo na ulice, sa objektivno opravdanim zahtevima, ali u javnom sektoru ima i ljudi koji rade sa manjim zaradama, ili nemaju zarade uopšte, ali su svesni okolnosti.

"Ako dopustite prosvetarima, onda vi otvarate Pandorinu kutiju, i ovoga puta ponuda vlade je vrlo konkretna i poštena, ako rast bruto društvenog proizvoda bude veći za dva odsto, raspodeliće se dve milijarde prosvetarima, dve poslovima u javnom sektoru, i pet penzionerima. Ali parcijalna rešenja dovešće samo do većih problema", rekao je Ljajić.

Što se tiče nekih istraživanja javnog mnjenja koja kažu da je sve više onih koji su „zgađeni svakom politikom", kaže da se to vidi i na terenu, i da nije novo, da je stepen poverenja sve manji, i u tom pogledu „ja mogu i da razumem ljude, jer politika je postala arena borbe za život, i tako će biti dok ne dođe do kompromisa, dok se ne promeni odnos vlasti i opozicije, jer sve je podređeno stranačkom interesu, bez svesti o opštem dobru".

Bez lažnih obećanja

Na pitanje da li se u Srbiji dovoljno ozbiljno shvata težina socijalnog stanja, kaže da postoji svest, da svi ministri jesu na terenu, da se sa narodom razgovara, jer ako to neko ne vidi, ne zaslužuje da se bavi javnim poslom. Činimo sve što možemo da promenimo situaciju, ali ne može mnogo da se uradi, opasnije od toga što to kažemo, jeste da obećavamo, da dajemo prevelika očekivanja...

Što se tiče odnosa unutar koalicije, Ljajić navodi da je najveći uspeh ove vlade što je tako heterogena uspela da opstane u krizi, ali da će takvih sporadičnih nesporazuma još biti. Štetiće više, ako ih više bude bilo, ali objektivno gledano ne mislim da to ozbiljno može da ugrozi vladu, jer bi u ovom trenutku pad vlade bio loš za zemlju u celini, kaže Ljajić.

O rekonstrukciji vlade, kaže da više ne sme da pomene ni „r" od rekonstrukcije, ali da je bilo idealno da se to uradi pre godinu i po dana, na pola mandata vlade, ali „na najvećim strankama je da to odluče, mi ćemo to poštovati, nas ionako o tome niko ne bi pitao". „Sada nisam optimista da bi moglo do neke opsežnije rekonstrukcije da dođe, ali to se u Srbiji nikad ne zna", ocenio je.

Na pitanje čini li mu se logičnom koalicija između DS-a i SNS-a, Ljajić kaže da je to moguće u varijanti da „niko od ove dve stranke ne bi mogao da formira stabilnu većinu", jer objektivno nikome ne odgovaraju vlade koje imaju tanku većinu u parlamentu, koje zavise od dva, tri poslanika, to ne ide na ruku veku trajanja bilo koje vlade..i mislim da bi eventualno ta koalicija hipotetički gledano mogla da zaživi samo ako te dve stranke bez ovog drugog ne budu u prilici da formiraju stabilnu većinu.

Na pitanje je li spreman na „koalicionu preljubu, jer bi u obe partije rado videli Socijaldemokratsku partiju, kaže da pre bilo kakvih razgovora, nema zaključaka, da je sada najvažnije obezbediti stabilnost i odrediti prioritete vlade sa kojima bi izašla pred građane. Ali dodaje i da Srbija ima mnogo većih problema, od određivanja datuma izbora.

Saradnja sa Ugljaninom u interesu naroda

O odnosima sa Ugljaninom i mogu li SDS i SDPS da nastupe zajedno na lokalnom nivou, ministar je odgovorio da sigurno neće nastupiti zajedno, ali da će biti saradnje, u interesu ljudi, siromašnih u Sandžaku, jer Novi Pazar je treći po nezaposlenosti, i to su teme saradnje na republičkom nivou.

O tome da je trenutno u nekoj vrsti sukoba sa muftijom Zukorlićem, rekao je da je ideja autonomije Sandžaka za sve koji tamo žive štetna, da se stvara jedna slika trusnog područja, vlada je donela odluku da Novi Pazar sa još četiri grada ima najveće subvencije za nova radna mesta, ali do danas se niko nije javio, mnogi turski investitori su dolazili i prolazili. Niko neće da ulaže u politički trusna područja, a takva se slika stvara.

Što se tiče eventualne mogućnosti da ponovljeni izbori za Nacionalni savet Bošnjaka zaoštre političku klimu u Sandžaku, Ljajić je rekao su odnosi već dovoljno komplikovani, da treba reagovati mudro i hladne glave, dovesti investitore, i otvoriti ljudima u jednom od najsiromašnijih regiona perspektivu.

Potrebna smena političkih generacija

Na pitanje da li odustaje polako da se bavi najvećim srpskim problemima, kaže da je borac, i da će se povući kada bude procenio da više nije u stanju da daje najbolje od sebe. „Mislim da je Srbiji potrebna promena političkih generacija, da bi se dala šansa drugim ljudima, jer godinama su to ista lica, i kod vlasti, i kod opozicije...

Što se tiče istrage o Mladiću, rekao je da će Serž Bramerc doći 21. februara, u važnu posetu, kada će se podvući crta dokle se stiglo, ali da sva priča za javnost neće imati efekata, ukoliko Bramec bude insistirao na ocenama od skoro, koje su nešto nepovoljnije. "Ako on kaže da nema rezultata, njegove reči su pet puta teže od naših, ali mi treba da uradimo sve da se ta priča završi, i da to odrade naše službe, a ne da neko dojavi..", kaže Ljajić.

Kako je jedan od retkih koji je u kontaktu sa Jovankom Broz, a na pitanje ima li ona sada normalne uslove za život, Ljajić kaže da je bio prošle nedelje kod nje, da su razgovarali o ostavinskoj raspravi, jer taj proces još uvek nije počeo. „Juče je neki makedonski državljanin ponovo upao u dvorište njene kuće, tvrdi da je njen sin, da je došao da je vidi..bolestan je, ali sreća pa je obezbeđenje bilo tu.."

Na pitanje zašto za deset godina nijedna vlada nije završila nijedan veliki srpski posao na korist države i građana, Ljajić je odgovorio da mnoge šanse jesu propuštene, da je kada se sve sabere i oduzme ipak učinjen pomak, ali nedovoljan, s obzirom i na mogućnosti, i na zaostatak u odnosu na region.

"Treba nam stabilna vlada, sa jasnim prioritetima, kao i da se ta vlada suoči sa problemima, pa i po cenu da nas ljudi kazne na izborima, jer brzo ćemo se vratiti, zato što će ljudi znati da cene taj trud i napor", zaključio je ministar Ljajić.