Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, Vojin Dimitrijević, profesor Međunarodnog prava, i direktor Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da "u našoj javnosti postoji predstava koja ne pravi jasnu razliku između spora pred sudom i savetodavnog mišljenja koje ne tražimo mi, nego smo podstakli jednu skupštinu da ga zatraži".

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića, može li se u aktuelnoj situaciji završenog "kosovskog procesa" pred MSP govoriti o tome da umesto presude možemo da očekujemo da "dva putića vode na dve strane", to jest da obe strane budu u pravu, Dimitrijević je rekao da je Sud uvek naglašavao da je, kada je u pitanju savetodavno mišljenje, to zapravo pomoć glavnim organima UN da dalje postupaju.

Reč je o pravnom razjašnjenju nekakvih pitanja o kojima nema saglasnosti, kaže Dimitrijević.

"Ako možete da kontrolišete Vladu i ministre, ne možete javnost i medije, jer će svakako biti tumačenja. Ovaj se postupak vodi da bi se Sud obavestio i stekao uvid u nešto, razmislio i rekao nešto od apstraktnog, ali nekada i konkretnog značaja", kaže Dimitrijević.

Najvažnija utemeljenost argumenata

Što se tiče mogućnosti da rasprava pred MSP bude šansa za afirmaciju međunarodnog prava, kako je nedavno rekao profesor Tibor Varadi, Dimitrijević kaže da "ako uzmete Vrhovni sud SAD, često se izdvojena mišljenja sudija češće citiraju od same presude. I ovde sve zavisi od utemeljenosti argumenata, i mišljenja sudija. Drugo su države, one se "češu tamo gde ih svrbi, ali sudije ne bi trebalo da se tako ponašaju".

O tome da je predstavnica Francuske u procesu pred MSP rekla da će odgovor Suda o legalnosti kosovske deklaracije biti "lišen svakog praktičnog učinka", to jest da njegov savet neće biti poštovan, Dimitrijević je rekao da su "recimo i rezolucije Generalne skupštine neobavezne, pa ih države ne krše tvrdeći da nisu obavezne".

"Retko ko je toliko drzak u UN da otvoreno kaže ovo me ne obavezuje. Meni su od stava Francuske interesantniji istupi onih koji su stvarno kompetentni, recimo britanski tim u kome su veliki stručnjaci, kao što je Džejms Kroford. On je pokrenuo razna pitanja. Stvar je u tome da li će naš tim proći u guranju tendencije da se to odnosi samo na Deklaraciju o proglašenju nezavisne države. Suštinsko pitanje je da li će to moći da se izoluje od drugih stvari", kaže Dimitrijević.

Britanski tim, objašnjava Dimitrijević, navodi da su se stvari događale i posle 2008. godine, a srpska delegacija traži da se utvrdi stanje sa početka 2008. godine.

"U međuvremenu su 63 države priznale Kosovo, i to nešto znači. U Međunarodnom pravu nema institucije koja države priznaje, jer je ono decentralizovano, znači sve se dešava diskrecionim odlukama samih država".

Pravo na samoopredeljenje u okvirima Ustava

Što se tiče sudaranja dva principa, to jest očuvanja teritorijanog integriteta i prava naroda na samoopredeljenje, Dimitrijević kaže da je i u Deklaraciji Generalne Skupštine UN iz 1970. godine, u kojoj su učestvovali i pravnici bivše Jugoslavije, vrlo visoko postavljen princip samoopredeljenja.

"Svaki narod, a to je veliko pitanje šta je narod, može da traži da se otcepi. To je kvalifikovano time da taj narod mora da se zadovolji uslovima u toj zemlji i njenim Ustavom, ali to je opet tumačenje događaja, i svega do čega do čega je doveo režim Miloševića, pa i strane intervencije.

Zato je prema rečima Dimitrijevića "ovaj postupak toliko važan, jer će se Sud i po prvi put izjasniti o tome kako se stvaraju države".

O tome da je Sud poslednji put 2004. godine izrekao neobavezujući savet u kojem je zaključio da je Izrael nelegalno izgradio zid na zapadnoj obali Jordana, i da se on mora srušiti, Dimitrijević kaže da je Izrael poznat po stavu da nije dužan da poštuje odluke, jer su u pitanju njegovi vitalni interesi.

"To su drski argumenti, ali ima savetodavnih mišljenja koja su ostavila traga, tako da niko ni ne pomišlja na njihove promene".

Dimitrijević je rekao da je savetodavno mišljenje "tipičan primer mišljenja koje nema konkretne posledice, ali će biti protumačeno onako kako to neko voli. Međutim ono što se može zaključiti jeste da Srbiji neće poslužiti avanture ponovnog osvajanja Kosova, već samo politika koja će izbeći nove sukobe".

Opasna tradicija Balkana

Iako se mnogo govori o mogućoj podeli Kosova, Dimitrijević smatra da to nije tako jednostavno.

"Tradicija Balkana je opasna, svi maštaju o svojoj velikoj državi. Sada je aktuelna Velika Albanija, pa se može postaviti pitanje svih prostora na kojima žive Albanci. Ima autora koji kažu da su sve autonomije prolazna faza ka centralnoj državi ili otcepljenju, ali to je grubo, ja ne bih išao tako daleko. Međutim, oni koji odlučuju u Tirani nisu mnogo oduševljeni proširenjem Albanije, jer bi to bio smer suprotan smeru u kojem gleda Tirana".

"Ako Sud prevagne na kosovsku stranu mnogima će biti lakše da se bar u odnosu na našu Vladu pravdaju time da su učinili sve da objasne svoj stav. Ali verovatno se mišljenje neće odnositi na priznanje", kaže Dimitrijević.

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića kakva je "muka naterala one koji brane naš stav da tako istupaju, ali i Hrvatsku da na neki način otvori pitanje Vojvodine", Dimitrijević kaže da je Hrvatska prepoznala situaciju koja je "asocira na njeno priznanje u fazi raspada Jugoslavije".

Hrvatska, kaže Dimitrijević, "jedina hoće da pokaže da je i po tadašnjem Ustavu otcepljenje bilo dozvoljeno i da dokaže da je recimo Kosovo tada bilo ravno republici. Ali to je za Sud irelevantno. Jasno je da država ima pravo da čuva integritet, ali ovde nije pitanje da li je to zabranjeno Ustavom, nego da li je i pitanje vlasti pitanje Međunarodnog prava, koje se u pogledu tih stvari ne oslanja na unutrašnje pravo.

"Ovaj ispad Hrvatske je bio nepotreban, i svakako nije u korist dobrosusedskih odnosa", kaže Dimitrijević.

Snagom prava protiv ilustracija

Što se tiče predstavnika SAD koji su se pred MSP pozivali na presude Haškog tribunala za ratne zločine, Dimitrijević kaže da u takvim situacijama "govorimo o ilustracijama, a ne o pravnim argumentima".

"Cilj je da se pokaže da je Jugoslavija, a kasnije SCG, dovela do teškog položaja Albanskog stanovništva na Kosovu. To nije pravni argument. Tako da je teško očekivati od SAD koja je nastala Deklaracijom nezavisnosti da sada kaže da je ona zabranjena", ocenio je Dimitrijević.

Što se tiče istraživanja Centra za ljudska prava koje pokazuje da opada podrška saradnji sa Hagom, Dimitrijević kaže da postoji "jezgro protivnika Tribunala, onih ogorčenih, i jezgro moralista koji smatraju da je dobro i u interesu prava i pravde da se sarađuje".

"Talas razočarenja izražen je i u stavu da ne damo Mladića, velikog heroja. Žalim što nije postavljeno pitanje što ne damo Hadžića", rekao je Dimitrijević.

Generalni stav prema Sudu stvaran je od 1993. do 2000. godine pa se niko nije usuđivao da ga menja, kaže Dimitrijević. "Cela je stvar od početka pogrešno postavljena, kao neki rivalitet".

Prevencija cilj modernog krivičnog prava

Na pitanje Glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića da li je razlog opadanja te podrške saradnji sa Tribunalom i u samom načinu funkcionisanja Tribunala, konkretno oslobađajućih presuda Oriću i Haradinaju, Dimitrijević je rekao da je "sa sudovima teško, jer su u najvećoj dilemi kada se vidi da je neko pobio ili zastrašio sve svedoke pa se mora osloboditi, jer nema na čemu da se zasnuje presuda".

"Svrha modernog krivičnog prava je generalna prevencija, da više nikome ne padne na pamet da to radi", rekao je Dimitrijević.

"I nespretno vođenje postupka protiv Miloševića dovelo je do njegove veće popularnosti, a naivno se ovde verovalo da će prenos tog postupka da smanji broj njegovih pristalica, jer je ceo proces okrenut u korist porasta njegove propagande. Bilo je tu mnogo grešaka i nepoznavanja situacije. Velike službe su kasno dostavile materijal, nije se išlo hronološkim redom sa svedocima".

O tradiciji nevladinih organizacija u Srbiji, Dimitrijević kaže da je njihov rad "kod nas uvek bio strogo kontrolisan, da su uvek morale da se povinuju restriktivnim zakonima".

Dimitrijević poručuje da nevladine organizacije treba da se drže prava, a ne da ulaze u motive, i daju komentare.

Što se tiče brojnih prigovora da su sve nevladine organizacije iste, da imaju iste stavove i da većina njihovih članova sedi na stranačkim skupovima, Dimitrijević kaže da "rad u nevladinoj organizaciji ne znači da i simbolično ne možete podržati neku partiju koja vodi poboljšanju zakonodavstva i prava".

Patološki prostor oko sporta

O nameri države da se stane na put huliganima, Dimitrijević kaže da je "reakcija prekasna. Jedna je stvar da uhvatimo one koji pišu preteće mejlove, a druga kako se dopustilo da taj prostor oko sporta tako istrune i postane patološki".

"Vođe navijača su nastale od posledica ratova. Gangsteri više vole da ne budu samo ljudi koji su nešto zaradili, nego da budu i veliki rodoljubi, da ih neko ceni. Sada im se pruža šansa da iako ostaju sumnjivi ljudi i kriminalci budu vođe nečega, da ih tako nešto oplemeni".

O tome da se iz dela NGO sveta i dalje govori o katarzi i očišćenju od greha što se svodi na to da Srbija preuzme svu odgovornost za čitavu situaciju u bivšoj Jugoslaviji, Dimitrijević kaže da "katarza ne može biti naređena i dirigovana sa strane, nego mora da proistekne iz samog čoveka ili društva.

"Ako to nije iskreno, onda ne vredi da u vaše ime neko daje izjavu. Početak nekog obračuna s prošlošću je i to što se nekome sudi".

Što se tiče dugog puta srpske tranzicije, Dimitrijević smatra da je taj napor uspeo. "Ja ne pristajem da se podsmevamo celom parlamentu. Idemo u boljem pravcu, jer nije parlament samo brbljaonica, kada bi tako mislili, postali bi Lenjinovi istomišljenici".

O visokom konsenzusu u Srbiji oko brojnih pitanja, kao što je ulazak u EU, ili pitanje Kosova, Dimitrijević kaže da su marginalizovani oni koji se protive ulasku u EU.

"Oko Kosova se konsenzus formira u nekom strahu od izdajništva koji je posejan, a oko vojne neutralnosti ne znam da li stvarno postoji ili se formira opet iz straha da se ne izjasnimo u prilog NATO".

O vremenu kada se bavio novinarstvom, i vodio kultnu emisiju "Kino oko", Dimitrijević kaže da "nije hteo da bude u nekoj fiočici".

"Kod nas postoji jedna loša osobina da se samo o sopstvenim profesijama govori kao o važnim, a sve druge zanemaruju i nazivaju smešnim. Ja u to nisam hteo da upadnem", zaključuje Dimitrijević.