Male stranke u džinovskim koalicijama

Kad god je u poslednjih 14 godina Srbija dobijala novu vladu, sem glavnih stranaka vladajuće koalicije, u kabinete u Nemanjinoj, kao i u poslaničke klupe, ulazili su i predstavnici malih stranaka, udruženja ili sindikata. Sami nikad ne bi ušli u parlament, ali se u senci velikih stranaka često nađu na pobedničkoj strani.

Desetine miliona dinara godišnje iz državnog budžeta ide na račune stranaka koje nikad samostalno na izborima nisu proverile svoju snagu. I uoči desetih višestranačkih, a sedmih vanrednih izbora u Srbiji mnoge male stranke još se nisu odvažile da same provere kako ih birači vrednuju.

Kakav je uticaj takozvane patuljaste stranke u ponekad džinovskim koalicijama? Da li je prisustvo u parlamentu izigravanje izbornog sistema ali i birača.

"Apsolutno ne mislim da je to izigravanje, niti smo se mi borili za bilo šta, niti smo od SNS-a tražili istovremeno bilo šta, mi smo tu da radimo i da svojim radom doprinesemo", kaže Olgica Batić, predsednica DHSS-a, koji je na listi Srpske napredne stranke.

"Mi ovde ne rizikujemo da izgubimo zelene ideje, nama ova izborna koalicija i ovaj izborni blok oko Borisa Tadića daje sigurnost da svoju politiku možemo da nastavimo da izgrađujemo i da nadograđujemo", kaže Ivan Karić iz Stranke zelenih koja je u koaliciji sa Novom demokratskom strankom.

Analitičari nešto drugačije vide motive manjih partija i udruženja.

"Iskreniji odgovor bi bio da žele da uđu u Skupštinu da bi obezbedili egzistenciju, jer partije koje uđu u parlament dobiju od države neke pare i onda se te pare od kampanje koriste da ta pratija nekako živi", kaže analitičar Milan Milošević.

Pored realnosti da male stranke ne mogu preko skupštinskog praga bez velikih, pitanje je šta zapravo velike stranke dobiju time što poluanonimne pokrete i partije stave na svoju listu.

"Izborna kombinatorika je kod nas glavni izborni princip, nažalost", kaže Milošević. 

Predsednik Pokreta "Bogata Srbija" Zaharije Trnavčević, koji je u koaliciji sa Demokratskom strankom, kaže da će doći vreme kada će "Bogata Srbija" izaći sama na izbore.

"To je kao hrišćanstvo, počelo je sa 12 apostola, a proširilo se mnogo više. Naša ideja je toliko krupna i velika da ne može da se utopi u nešto i da nestane", rekao je Trnavčević.

Od kada je višestranačkog sistema, priča se o potrebi da se napravi sito koje će propustiti samo veće partije.

Pre pet godina sprovedena je preregistracija. Od 600 političkih organizacija na sceni su opstale 92 partije. Međutim, većina i dalje na izbore retko ide samostalno.

"To je zapravo znak nezrelosti političkog sistema jer naše političke partije su više vođene računicom nego programskim načelima, kaže analitičar Milošević. 

Iznad svega toga stoji izborna matematika kao, čini se, glavni kriterijum za postizborne koalicije, zbog koje se ponekad spaja naizgled nespojivo.

U poređenju sa zemljama nekadašnje Jugoslavije, u Skupštinu Srbije uđe ubedljivo najviše stranaka i udruženja građana. Tako postojeće izborno zakonodavstvo omogućuje da se u parlamentu nađu i oni za koje nije uvek jasno koga predstavljaju.