17.55 – Vojislav Šešelj je izjavio da je presuda Žalbenog veća potpuno protivpravna. Žalbeno veće nije moglo da preinači oslobađajuću presudu u osuđujuću, već je moglo samo da je ukine i vrati na ponovno suđenje, rekao je Šešelj za Tanjug. 

14.30 – Apelaciono veće je delimično prihvatilo zahtev Tužilaštva i osudilo Vojislava Šešelja na deset godina zatvora.

14.20 – Apelaciono veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale utvrdilo je da nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata u koji je bio uključen Vojislav Šešelj.

14.05 – Predsedavajući Apelacionog veća, sudija Teodor Meron, čita sažetak optužnice i oslobađajuće presude u prvostepenom postupku protiv Vojislava Šešelja. 

14.00 – Počelo izricanje drugostepene presude Šešelju.

Žalbeno veće Mehanizma, koji je nastavio rad Haškog tribunala zatvorenog u novembru prošle godine, prihvativši delimično zahteve Tužilaštva, osudilo je lidera radikala Vojislava Šešelja na deset godina zatvora – zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini 1992. godine.

Sudsko veće sudije Teodora Merona, nekadašnjeg predsednika Haškog tribunala, današnjom odlukom je preinačilo prvostepenu oslobađajuću presudu, kojom je lider radikala u martu 2016. godine bio oslobođen od svih optužbi Haškog tužilaštva.

Prema rečima Merona, Šešelj je današnjom presudom proglašen krivim po tri od devet tačaka optužnice.

"Žalbeno veće smatra da je Šešelj krivično odgovoran zbog govora 6. maja 1992. u Hrtkovcima, te da je počinio krivično delo podsticanje deportacije, progona i drugih nehumanih dela, kao i zločin protiv čovečnosti", precizirao je predsednik Žalbenog veća.

Ovo veće je, kazao je Meron, zaključilo da su zločini u Hrtkovcima bili povezani sa ratnim sukobom, tako da je prvostepeno veće pogrešno zaključilo suprotno.

Naveo je da su, ubrzo posle Šešeljevog govora u Hrtkovcima, mnogi Hrvati napustili taj grad, zbog zlostavljanja i šikaniranja, jer su bili izloženi nasilju, omalovažavanju ili pritisku da zamene ili prodaju kuće...

"Nijedan razuman sudija nije mogao da zaključi da su civili nesrpske nacionalnosti svojevoljno napustili Hrtkovce, imajući u vidu koji je uticaj Šešelj imao na gomilu. Šešelj je značajno doprineo progonu Hrvata iz Hrtkovaca", naveo je Meron.

Odbijeni navodi iz žalbe Tužilaštva i Šešeljevog odgovora   

Prethodno je saopštio koje sve navode odbija iz žalbe Tužilaštva, koje je tražilo 28 godina zatvora za Šešelja.

Žalbeno veće je odbilo navode iz žalbe Tužilaštva koji se tiču kršenja zakona i običaja ratovanja i u tom delu potvrdilo oslobađajuću presudu.

Kada su u pitanju zločini protiv čovečnosti u BiH i Hrvatskoj, prema rečima Merona, raspravno veće je ignorisalo veliki deo dokaza ili je izvelo pogrešne zaključke.

Žalbeno veće smatra, kako je rekao, da nijedan razuman sudija ne bi mogao zaključiti da nije bilo sistematskog napada na nesrpsko stanovništvo.

To veće je, međutim, zaključilo da je raspravno veće ispravno zaključilo da Šešelj nije učestvovao ili podržavao udruženi zločinački poduhvat.

Što se tiče njegovih govora u Vukovaru, Malom Zvorniku i Skupštini Srbije, Žalbeno veće smatra da su Šešeljeve izjave zaista mogle da podstaknu lica da počine zločine protiv nesrpskih civila.

"Međutim, imali smo u vidu protok vremena od govora do počinjenja zločina kao i mogući efekat tih govora. Pod takvim okolnostima, Raspravno veće je ispravno zaključilo da dokazi Tužilaštva nisu dovoljni da bi pokazali efekat tih govora na vršenje krivičnih dela, što se ne može reći u vezi sa govorom u Hrtkovicima 6. maja 1992. godine", rekao je Meron.

Žalbeno veće je odbilo i sve Šešeljeve prigovore iz odgovora na žalbu Tužilaštva.

Veće su činili Teodor Meron, Li Mutoga, Florans Rita Eri, Ben Emerson (branilac Ramuša Haradinaja pred Haškim tribunalom) i Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Meron je danas pročitao sažetak drugostepene presude, koja tek treba da bude objavljena u celosti. Izricanje presude pratili su predstavnici ambasada Srbije i Hrvatske.

Inače, prvostepenom presudom, koja je današnjom odlukom stavljena van snage, Sudsko veće Haškog tribunala sa sudijom Žan Klodom Antoanetijem na čelu, 31. marta 2016. godine, oslobodilo je tada Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova tročlanog veća, sudije Antoaneti i Mandaje Nijang, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je u martu 2016. da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Sudija Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Na tu presudu žalilo se Haško tužilaštvo, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

Za skoro 12 godina, koliko je proveo u Hagu, nije tražio ukidanje pritvora niti garancije nijedne Vlade Srbije da će biti dostupan Tribunalu.

Sačekao je da Sudsko veće samo odluči da mu ukine pritvor, a do toga je došlo pošto mu se pogoršalo zdravstveno stanje u pritvoru Haškog tribunala.