To veće Mehanizma, koji je nastavio rad Haškog tribunala zatvorenog u novembru prošle godine, može prvostepenu presudu da potvrdi, da je preinači ili da naloži novo suđenje.

Šešelj je ranije najavio da neće ići u Hag na izricanje drugostepene odluke.

Prvostepenom presudom sudsko veće Haškog tribunala, na čelu sa sudijom Žan Klod Antoanetijem, 31. marta 2016. oslobodilo je Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine. 

Na tu presudu žalilo se Haško tužilaštvo, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu.

Većina članova tročlanog veća (sudije Antoaneti i Mandiaje Niang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je u martu 2016. da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Sudija Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Tužilaštvo u Hagu je za Šešelja tražilo kaznu od 28 godina, a u svojoj žalbi je nabrojalo propuste većine članova prvostepenog veća i predložilo Žalbenom veću da preinači odluku i da ga proglasi krivim i osudi.

Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da prvostepenu presudu ukine i naloži ponavljanje suđenja.

U svojoj žalbi od 100 strana uz dodatne anekse, haško tužilaštvo je pored ostalog ukazalo da je prvostepeno veće sudije Žan Klod Antoanetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.

Takođe smatra da je prvostepeno veće nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, jer nije uvažilo agrumente i dokaze tužilaštva.

Sa druge strane, lider SRS je u svom odgovoru na žalbu tužilaštva, koji je napisan na 115 strana, predložio Žalbenom veću da ne usvoji nijedan od žalbenih predloga haškog tužilaštva, te da potvrdi prvosepenu presudu kojom je 31. marta 2016. godine odlobođen svih optužbi.

U odgovoru na žalbu je i da je taj podnesak njegovo poslednje odbraćanje tribunalu u Hagu, te da on ne želi da više na bilo koji način učestvuje u postupcima pred njim.

"Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspolaganju Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se pored ostalog u Šešeljevom odgovoru na žalbu.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

U februaru 2003. godine se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo 12 godina, do novembra 2014. godine.

Za to vreme nije tražio ukidanje pritvora niti je garancije nijedne vlade Srbije da će biti dostupan Tribunalu.

Sačekao je da sudsko veće samo odluči da mu ukine pritvor, a to do toga je došlo pošto mu se pogoršalo zdravstveno stanje u pritvoru Haškog tribunala.