To veće Mehanizma, koji je nastavio rad Haškog tribunala zatvorenog u novembru prošle godine, može prvostepenu presudu da potvrdi, da je preinači ili da naloži novo suđenje.

Na žalbenoj raspravi u decembru, tužilac je poručio da će oslobađajuća presuda Šešelju, ukoliko je Žalbeno veće ne preinači, ozbiljno potkopati kredibilitet Tribunala.

Tužilaštvo osporava sve u toj presudi, i pravno i činjenično. I zato traži da Šešelja osudi na 28 godina zatvora ili da se naloži ponavljanje suđenja. A šta kažu u sudu, dan uoči presude?

"Vojislav Šešelj je obavešten o datumu izricanja presude, ali je u odgovoru Mehanizmu naveo da neće prisustvovati, pa i ne očekujemo da će on biti u sudnici", kaže Helena Eglston, portparolka Mehanizma za međunarodne krivične sudove.

"Iako Šešelj ima pravo da prisustvuje, nema obavezu, što je u skladu sa pravilima suda. Žalbeno veće može izreći presudu u njegovom odsustvu", dodaje Eglstonova.

Prvostepenom presudom, Sudsko veće Haškog tribunala, sa sudijom Žan Klodom Antoanetijem na čelu, 31. marta 2016. godine oslobodilo je Šešelja po svih devet tačaka optužnice koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Na tu presudu žalilo se Haško tužilaštvo, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu.

Većina članova tročlanog veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je u martu 2016. da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Sudija Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Lider radikala već je u pritvoru proveo više od 11 godina, sve do puštanja na privremenu slobodu u novembru 2014, što će svakako biti uračunato u kaznu, u slučaju da bude osuđen. I prvostepena presuda 2016. godine doneta je u njegovom odsustvu. Sam je više puta govorio da ga predstojeća, konačna presuda ne zanima.