Minus u državnoj kasi na kraju avgusta premašio je 137 milijardi dinara, a javni dug dostigao gotovo 22 milijarde evra ili 67,9 posto bruto domaćeg proizvoda - objavilo je Ministarstvo finansija.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da ako se sprovede fiskalna konsolidacija, Srbija će se zaustaviti na 80 odsto BDP-a, što je i samo po sebi visoko.

"Ako ne štedimo mi ćemo i to probiti i onda je jasno da idemo u krizu javnog duga", rekao je Altiparmakov.

Kočnica bi bila ušteda gotovo dve milijarde evra u naredne tri godine, a najavljene mere za to nisu dovoljne, kažu u Fiskalnom savetu.

"Ako se uštedi manje u prvoj godini kao što se čini to znači da ćemo za godinu, godinu i po imati nove mere koje će nadomestiti to što nismo sad uštedeli koliko je sada trebalo", objašnjava Altiparmakov.

Dogodine bi trebalo da se uštedi između 700 i 800 miliona evra, a u naredne dve godine još milijardu .

"Snižavanje koje je najavljeno u prethodnoj nedelji će doneti polovinu ušteda, možda trista do trista pedeset miliona evra. Onda ostaje veliki rizik kako ćemo popuniti preostalih trista pedeset i više miliona evra u narednoj godini. Neizvenso da li će siva ekonomija uspeti da nam nadoknadi taj jaz", ukazuje Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta.

Milojko Arsić iz "Kvartalnog monitora" kaže da će u drugoj i trećoj godini sprovođenja reformi morati da se sprovedu značajne uštede na nekim drugim pozicijama, što će uključivati i one uštede koje Vlada pominje, smanjivanje subvencija, smanjivanje troškova za nabavku robe i usluge, ali to neće biti dovoljno.

"I skoro je sigurno da će biti neophodno i povećanje poreza i to znatnije i drugo neophodno je smanjivanje broja zaoposlenih u javnom sektoru", upozorava Arsić.

Od odlučnosti i doslednosti Vlade u sprovođenju štednje i reformi zavisi, kažu upućeni, i aranžman sa MMF-om, poverenje investitora, a onda i rast privrede, smanjenje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga.