Sve štediše koje na Kipru imaju uloge iznad 100 hiljada evra, izgubiće 30 odsto svojih sredstava. Tako je nekadašnji poreski raj postao pakao, saglasni su gosti emisije Oko ekonomije.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko 

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da je njegova nedavna opaska da bi Srbija trebalo da pomogne svojim građanima koji imaju štedne uloge na Kipra bila, zapravo, šaljiv komentar. Dugalić napominje i da nisu sve "naše" kiparske štediše iste.

"Oni koji su radili i imaju svoje poslove na Kipru i oni će imati istu sudbinu kao i svi ostali građani Kipra. Ako imaju više od 100 hiljada evra u ovoj banci i oni će imati gubitak od 30 procenata. Imamo i drugu kategoriju onih koji su tamo imali neke depozite i štednju, a koji nikada nisu radili i živeli tamo i na njih se odnosi onaj šaljivi komentar. Naravno, ne bi trebalo da se potresamo mi zbog takvih i ne treba država tu da se meša," kaže Dugalić.

Sekretar Udruženja banaka smatra i da se ta štednja neće vratiti u Srbiju.

"Da su hteli da taj novac ovde drže, držali bi ga i sada, jer su ovde kamatne stope i 2-3 puta veće. Oni su imali jake razloge zbog kojih su te pare držali tamo. Prema tome, ako ne mogu taj novac da drže na Kipru, oni će naći neke druge destinacije, Kajmane, Sejšele i tako dalje," smatra Dugalić.

Uvođenje jednokratnog poreza bio je problematičan potez i dobro je što se taj potez napustio, ocenjuje direktorka Centra za visokoekonomske studije Kori Udovički.

"Ovo rešenje koje je sad pronađeno suštinski se razlikuje od onog o kojem se razgovaralo pre nedelju dana. Ranije je bilo reči o nekoj vrsti poreza za sve deponente. Sada je reč o velikim deponentima u dve banke, a jedna od njih, Laiki banka se zatvara. Druga, Banka Kipra se restrukturira i preuzima dugove Laiki banke i oni moraju da snose posledice. To je velika, suštinska razlika, i važan princip kapitalističke privrede – da morate da vodite računa gde stavljate novac. Ako vam je negde ponuđeno nešto što je izuzetno povoljno, uvek se pitajte da li je to rizično", napominje Udovički.

Suština bankarskog posla jeste prikupljanje depozita, prikupljanje štednje od građanja i slobodnih sredstava od privrede, a ako banke ostavite u poziciju da nemaju sredstva, one ne mogu da funkcioniše, objašnjava profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić.

Kiparski rizici

Sagovornici Oka ekonomije slažu se da su na Kipru postojali veliki rizici u poslovanju banaka i da je to i dovelo do ove situacije.

Kipar je zemlja sa 850 hiljada stanovnika, a ima štednju 70 milijardi evra. To je preko 80 hiljada evra po stanovniku, dok je u Nemačkoj i Belgiji taj prosek oko 40 hiljada po stanovniku. Pritom, Kipar ima BDP od 28 hiljada dolara, a Nemačka 40 hiljada, dodaje Veroljub Dugalić.

"Oni nisu imali kontrolu dolaska novca u sopstvene banke i pošto su u kratkom periodu od desetak godina zgrnuli ogromne količine para, onda su njihove banke počele nemilosrdno da daju kredite. Tako da njihovi građani sada duguju 31 hiljadu evra po stanovniku, a prosek u EU je 12,5 hiljada i naravno da se, pre svega Nemačka, zapitala odakle su te pare. Pošto su banke ušle u problem, zapitala se hoće li nemački poreski obveznici i to da plaćaju," ocenjuje Dugalić.

Rusija se ovde našla u nebranom grožđu iz dva razloga, smatra Kori Udovički.

"S jedne strane, trebalo je da stane u zaštitu svojih građana i da pita Evropu kako je moguće da se potpuno različiti metode rešavanja jedne bankarske krize primenjuju na Kipru gde su ruske štediše. U drugim slučajevima, Evropska unija je svoja poreska sredstva uložila u kapitalizaciju banaka. Međutim, kiparska kriza se desila baš u vreme kad se i Rusija obračunava sa odlivom svog kapitala. Posle prvog udara, svi su potrudili da sarađuju. Na kraju, Rusija nije povukla svoja sredstva i sada restrukturiraju i oni svoj kredit Kipru. Zanimljiv je podatak i da ruske državne institucije drže sredstva u banci koja nije pogođena krizom", ističe Udovički.

Slovenija na tapetu

Pominjanje Slovenije kao sledeće u nizu koju će pogoditi kriza, nije novo, slažu se sagovornici Oka.

"Slovenija već nekoliko godina ima probleme i oni su sad već eskalirali. To je relativno mala zemlja s otvorenom ekonomijom. Posle raspada zemlje u kojoj smo svi zajedno živeli, ona je koristila tržišta u okruženju i imala je relativno povoljnu ekonomsku i finansijsku situaciju. Ali, ulaskom u EU situacija se malo promenila. Sad je oštrija konkurencija i Slovenija je izgubila te komparativne prednosti koje je nekada imala", ocenjuje Veroljub Dugalić.

Ekonomski problemi u privredi koji se prenose na bankarski sektor, sve veća nelikvidnost i loši zajmovi samo su neki od uzroka pada slovenačke privrede.

"Slovenačka privreda se uglavnom zasniva na izvoznim proizvodnjama, a kriza je učinila svoje, otežan je pristup izvoznim tržištima i to se prelilo na realni sektor. Realni sektor je ušao u probleme i nije sposoban da servisira svoje obaveze, svoje dugove", napominje profesor Savić. Zaključuje da, ipak, ne vidi da ta kriza može da se prenese u Srbiju.