Posledice krize osećaju sve zemlje u regionu, ali u različitoj meri, koja zavisi od pozicija koje su imale pre nego što ih je kriza zadesila, ocenili su gosti Oka ekonomije.  

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko ekonomije" 

U regionu se, uprkos krizi, najbolje živi u Sloveniji, kaže profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani Jože Mencinger. Razlog je što je standard u toj zemlji pre krize bio dobar.

Prema njegovim rečima, Slovenija trenutno ima problema u bankarskom sektoru, a to je posledica "zaduživanja mnogih građana od 2005-2008. godine, kada su svi verovali da se mogu obogatiti, pa su umesto štednje počeli sa špekulacijama". Banke su pozajmljivale jeftino novac u inostranstvu i kad je došlo do krize, pokazalo se da je ovo virtuelno bogatstvo propalo, a ostali su samo dugovi", objašnjava Mencinger.

Uprkos vestima da bi Slovenija mogla da bankrotira, profesor Mencinger ne veruje da je to realno. "To su priče koje se koriste unutar zemlje, kako bi se ljudi naterali da budu poslušni", objašnjava i dodaje da država "ima depozite u bankama i ima rezerve" koje se, istina, ne mogu tek tako povući iz banaka, kako one ne bi bile dovedene u problem, kaže progfesor Mencinger.

Nedostatak radnih mesta i smanjenje potrošnje najveći su problemi sa kojima se suočava Hrvatska, kaže predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić. Inflacija je prešla četiri odsto, a plate nisu rasle poslenjih godinu dana. Realni prihodi u proseku su manji za pet procenata, kaže Jurčić.

"Poskupela je hrana, poskupeli su energenti, dohodak pada što dovodi do toga da se povećava grupa ljudi koji upadaju u zonu siromaštva", objašnjava ovaj hrvatski ekonomista. Takođe, "niko, nikome ne plaća", što je dodatni problem. U julu je, kaže, "iako je to u sred turističke sezone, potrošnja pala za pet procenata, što se nikada nije desilo".

Gotovo identične probleme ima i Srbija, koja se suočava sa sve većim manjkom u državnoj kasi, javnim dugom i nezaposlenošću, kaže član Fisklanog saveta Srbije Vladimir Vučković. Objašnjava da je nezaposlenost od 25 odsto, kolika je u Srbiji, mnogo za bilo kakve standarde, inflacija od 10 odsto je takođe visoka, tako da smo zaista u problemu.

Dobre preporuke privrednika

Privrednici imaju dobre preporuke o sređivanju poslovnog ambijenta, koje bi država trebalo da usvoji, ali su njihovi zahtevi ponekad i nerealni, kaže Vučković. Često se čuje da bi država trebalo da pomogne "da se smanji cena kredita ili da obezbedi stabilan i predvidiv kurs", što u sadašnjim uslovima poslovanja nije baš moguće.

Treba, kako kaže, "slušati privrednike, ali naći meru i voditi zaokruženu ekonomsku politiku".

Problem Srbije i Hrvatske je što se sve manje proizvodi i što je sve manje robe koja se izvozi, saglasni su gosti Oka ekonomije. Uz to, sve je manje onih proizvoda koji se izvoze, a koji su sa višom dodatom vrednošću.

Države regiona nisu mogle da izbegnu krizu, kaže Mencinger i objašnjava da Slovenija i te kako zavisi od Evrope - "mi, na primer, zavisimo od onoga što se radi u Nemačkoj, kad oni prestanu da proizvode automobile, i naša industrija ima probleme".

Gosti Oka ekonomije kažu i da bi u ovom trenutku trebalo podsticati potrošnju. Mencinger objašnjava da bi "ako bismo svi štedeli, svi išli nizbrdo", ali dodaje da ne treba preterano ni trošiti.

Sličnog je stava i Jurčić, koji zagovara povećanje potrošnje koja će podstaći domaću proizvodnju. "Ako trošite da biste kupovali proizvode iz inostranstva, onda samo povećavate svoj dug", kaže Jurčić.

Objašnjava da je u jednom trenutku Hrvatska "na investicije potrošila 70 milijardi evra, a da je istovremeno broj zaposlenih pao za 200.000. To pokazuje, kako kaže Jurčić, da se nije dobro trošilo i da treba preusmeriti potrošnju.

Profesor Mencinger kaže da je odluka o tome da li će evro opstati politička, ali da će cena te odluke biti visoka. Trebalo bi, objašnjava, razmisliti i da se pored monetarne napravi i fiskalna unija.