Последице кризе осећају све земље у региону, али у различитој мери, која зависи од позиција које су имале пре него што их је криза задесила, оценили су гости Ока економије.  

Овде можете погледати/преузети емисију "Око економије" 

У региону се, упркос кризи, најбоље живи у Словенији, каже професор Правног факултета Универзитета у Љубљани Јоже Менцингер. Разлог је што је стандард у тој земљи пре кризе био добар.

Према његовим речима, Словенија тренутно има проблема у банкарском сектору, а то је последица "задуживања многих грађана од 2005-2008. године, када су сви веровали да се могу обогатити, па су уместо штедње почели са шпекулацијама". Банке су позајмљивале јефтино новац у иностранству и кад је дошло до кризе, показало се да је ово виртуелно богатство пропало, а остали су само дугови", објашњава Менцингер.

Упркос вестима да би Словенија могла да банкротира, професор Менцингер не верује да је то реално. "То су приче које се користе унутар земље, како би се људи натерали да буду послушни", објашњава и додаје да држава "има депозите у банкама и има резерве" које се, истина, не могу тек тако повући из банака, како оне не би биле доведене у проблем, каже прогфесор Менцингер.

Недостатак радних места и смањење потрошње највећи су проблеми са којима се суочава Хрватска, каже председник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић. Инфлација је прешла четири одсто, а плате нису расле послењих годину дана. Реални приходи у просеку су мањи за пет процената, каже Јурчић.

"Поскупела је храна, поскупели су енергенти, доходак пада што доводи до тога да се повећава група људи који упадају у зону сиромаштва", објашњава овај хрватски економиста. Такође, "нико, никоме не плаћа", што је додатни проблем. У јулу је, каже, "иако је то у сред туристичке сезоне, потрошња пала за пет процената, што се никада није десило".

Готово идентичне проблеме има и Србија, која се суочава са све већим мањком у државној каси, јавним дугом и незапосленошћу, каже члан Фискланог савета Србије Владимир Вучковић. Објашњава да је незапосленост од 25 одсто, колика је у Србији, много за било какве стандарде, инфлација од 10 одсто је такође висока, тако да смо заиста у проблему.

Добре препоруке привредника

Привредници имају добре препоруке о сређивању пословног амбијента, које би држава требало да усвоји, али су њихови захтеви понекад и нереални, каже Вучковић. Често се чује да би држава требало да помогне "да се смањи цена кредита или да обезбеди стабилан и предвидив курс", што у садашњим условима пословања није баш могуће.

Треба, како каже, "слушати привреднике, али наћи меру и водити заокружену економску политику".

Проблем Србије и Хрватске је што се све мање производи и што је све мање робе која се извози, сагласни су гости Ока економије. Уз то, све је мање оних производа који се извозе, а који су са вишом додатом вредношћу.

Државе региона нису могле да избегну кризу, каже Менцингер и објашњава да Словенија и те како зависи од Европе - "ми, на пример, зависимо од онога што се ради у Немачкој, кад они престану да производе аутомобиле, и наша индустрија има проблеме".

Гости Ока економије кажу и да би у овом тренутку требало подстицати потрошњу. Менцингер објашњава да би "ако бисмо сви штедели, сви ишли низбрдо", али додаје да не треба претерано ни трошити.

Сличног је става и Јурчић, који заговара повећање потрошње која ће подстаћи домаћу производњу. "Ако трошите да бисте куповали производе из иностранства, онда само повећавате свој дуг", каже Јурчић.

Објашњава да је у једном тренутку Хрватска "на инвестиције потрошила 70 милијарди евра, а да је истовремено број запослених пао за 200.000. То показује, како каже Јурчић, да се није добро трошило и да треба преусмерити потрошњу.

Професор Менцингер каже да је одлука о томе да ли ће евро опстати политичка, али да ће цена те одлуке бити висока. Требало би, објашњава, размислити и да се поред монетарне направи и фискална унија.