U Srbiji će ove godine hrane biti dovoljno, uprkos suši i smanjenim prinosima, saglasni su  gosti Oka, koji ističu da bi radi ublažavanja posledica suše, ubuduće trebalo ulagati u sisteme za navodnjavanje.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"

Svaka sedma godina u Srbiji je sušna, kada su prinosi kukuruza jednaki prinosima pšenice, kaže profesor Miroslav Malešević iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu i zbog toga je, kaže, njega ova suša, koja nije zabeležena ne samo u Srbiji nego u celom svetu, samo delimično iznenadila.

Prema njegovim rečima, jedini lek za to je navodnjavanje, ali je za izgradnju sistema za navodnjavanje potrebna decenija. Zbog toga je, kako kaže, potrebno izabrati pravu tehnologiju gajenja, što znači izbor biljnih vrsti, sorti, hibrida i đubriva kako bi negativni efekti suše bili što manji. Gubici bi, kako objašnjava, bili daleko manji da su proizvođači primenjivali sve što nauka poznaje.

Koliko je navodnjavanje važno znaju proizvođači voća i povrća, jer bez sistema kap po kap nema ozbiljne proizvodnje. Gosti Oka saglasni su da navodnjavanje ne obezbeđuje dobre prinose samo u ekstremno sušnim godinama nego ih uvek povećava, a to povećanje je dobra osnova za dalja ulaganja.

Predsednik kluba "Sto paora plus" Vojislav Malešev kaže da će poljoprivrednici sigurno ulagati u sisteme za navodnjavanje kada ta oblast bude uređena. Objašnjava da se sada kao energent za agregate koje pokreću sisteme za navodnjavanje koristi nafta, koja je izuzetno skupa – 150 dinara.

"Država bi trebalo da elektrifikuje njive, kako bi se za navodnjavanje koristila struja, jer je navodnjavanje pomoću struje 15 puta jeftnije nego pomoću nafte", kaže Malešev.

Prema njegovim rečima, mere za ublažavanje posledica suše, koje je vlada nedavno usvojila, prihvatljiva je za većinu proizvođača, koji su svesni da ne postoje uniformna rešenja koja bi zadovoljila sve.

Bitno je, ističe Malešev, da se nastavi saradnja sa ministarstvom i da se donese strategija koja bi važila bar 10 godina.

Ni Malešev ni profesor Malešević ne smatraju da bi osiguravanje useva rešilo probleme sa sušom. Malešev objašnjava da je ove godine hteo da se osigura od suše, ali da njegova osiguravajuća kuća to nije imala u ponudi.

Direktor Direkcije za vode Aleksandar Prodanović kaže da u Srbiji postoji mogućnost da se uz relativno mala ulaganja navodnjava četvrtina obradivih površina. U poslednjih godinu dana po tom pitanju urađeno je mnogo.

"Na 40 lokacija čiste se kanali koji su decenijama bili zapušteni, čime će se omogućiti navodnjavanje 63.000 hektara zemlje. Takođe, urađeni su i projekti za još 200.000 hektara", kaže Prodanović.

Prema njegovim rečima, to su velika ulaganja, ali je mnogo važnije da su ona isplativa, i da se "onima koji su prošle godine uložili u navodnjavanje, ove godine investicija već vratila".

U emisiji se čulo da suša ugrožava i stočarsku proizvodnju, jer nedostaje stočne hrane. Najveći problem države, je, kako kaže Malešev, to što nema bilansa. "Mi tačno ne znamo u ovom momentu koliko čega imamo, ne znamo koliko imamo kukuruza fizički, znamo papirološki, ali fizički koliko imamo na stanju, pa su sve procene koje se rade grube", ističe Malešev.

"Srbiji je potrebna institucija koja bi intervenisala na tržištu kako bi sprečila nagle promene cena i poskupljenja. Uz to, i prerađivači bi u ovakvim godinama trebalo da se odreknu dela svoje zarade kako bi svi nekako pregurali ovaj težak period", kaže Malešev.

Profesor Malešević objašnjava da bi trebalo pokupiti kukuruzovinu i sojinu slamu i to ponuditi stočarima, pogotovo uzgajivačima ovaca i koza koji bi to mogli da koriste kao hranu.

U čitavom svetu hrana je sve skuplja, pa zato ne treba očekivati da ona u Srbiji bude jeftina, poručili su gosti Oka, uz tvrdnju da Srbija siguno neće biti gladna.