Državne institucije trebalo bi da se bave spiskovima nevladinih organizacija i medijskih kuća koje su označene kao strani plaćenici, ocenjuju gosti emisije Oko sociolog Neven Cvetićanin i pravnik Saša Gajin. Istoričar Dragomir Anđelković smatra da bi organizacija Naši koja je i sastavila takvu listu trebalo da traži odgovor od Vlade.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Trebalo bi da se pokrene pravni postupak i da su u njemu utvrdi objektivna odgovornost udruženja Naši ili da se ona odbaci, a pravna država bi trebalo da pokaže da postoji, rekao je sociolog Neven Cvetićanin gostujući u emisiji Oko.

Pravnik Saša Gajin smatra da napad na pravni poredak treba da proizvede određenu pravnu reakciju i da, ako se spiskovi branitelja ljudskih prava smatraju napadom na pravni poredak, onda bi svakako trebalo razmisliti koja je to reakcija.

"Ovaj naš pravni sistem počiva na određenim zakonima, određenim vrednostima i određenim principima koje su definisane Ustavom. Među tim vrednostima su ističu se i one koje se odnose na demokratiju, ljudska prava, vladavinu prava, napad na te vrednosti jeste napad na
osnovne postulate ustavne države, odnosno ustavne demokratije i zaslužuje pravnu reakciju", kaže Gajin.

Istoričar Dragomir Anđelković smatra i da nedavno, kada je pokret Naši spalio vojvođansku zastavu nije prekšen zakon.

"Ne vidim zašto bi bili zabranjeni, nisu zapalili zastavu Srbije što bi bilo kažnjivo, već Vojvodine. U Americi se na svakom drugom protestu spali neka zastava i niko ne odgovoara, a ovde se radi o spaljivanju zastave koja nije zakonom zaštićena. Mnogo je takvih postupaka, ali se u ovom slučaju pravi izuzetak", smatra Anđelković.

Gajin poručuje da treba razmišljati o povredi Krivičnog zakonika. Naš Krivični zakonik je, objašnjava, dopunjen i odgovara tipu političkog ekstremizma koji je prisutan na našoj sceni, kao što je javno omalovažavanje i izvrgavanje ruglu na osnovu ličnih svojstava do izazivanje diskriminacije i pretnji upućenih onima koji se bave odbranom ljudskih prava.

Rešenje u institucijama sistema

To pitanje treba da se reši u institucijama sistema, smatra sociolog Neven Cvetićanin.

"Ne želim da prejudiciram i kažem, da su Naši počinili krivična dela i treba da dobiju zatvorsku kaznu, ili nisu. Ovo treba da se reši u institucijama sistema. Oni ne smeju da
upiru prstom u nekoga i kažu ti treba da snosiš tu sanckiju i tebi treba da se desi to i to. Jedino je država nadležna da tako nešto čini. Čitav ovaj problem je nastao, jer se udruženja i nevladine organizacije ponašaju kao državni organi," kaže Cvetićanin.

Govoreći o pojedinim nevladinim organizacijama koje su na spisku pokreta Naši, istoričar Dragan Anđelković podseća na nešto što se, kako kaže, zna iz američkih diplomatskih dokumenata koji su dospeli u javnost.

"SAD od 2006. i 2007. u Srbiji finansira strategiju K1 odnosno pripremu javnog mnjenja Srbije za prihvatanje nezavisnosti Kosova, u dokumentima se vidi koje su to organizacije koje su dobijale novac da za to lobiraju", rekao je Anđelković.

Dobijanje novca iz inostranstva nije nelegitimno, objašnjava, to je lobiranje, ali ne bi trebalo da se krije pod pod parolom zaštite ljudskih prava.

Sa stanovišta prava, objašnjava Gajin, naša zajednica se zasniva na određenim vrednostima koje su navedene u Ustavu Srbije. Vrednosti na kojima počiva ova zajednica su princip vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i evropske vrednosti kojima tek treba da priđemo.

Kad se govori o položaju nevladinih organizacija, dodaje, treba razumeti da se te organizacije bave, upravo afirmisanjem tih vrednosti, a država bi trebalo na nepristrasan način da se postavi između pozicija koje se predstavljaju kao levi i desni ekstremizam.

"Mi smo poslednjih 20 godina imali ratove, ljudi su se odvodili iz svojih kuća. Ne možemo da pričamo kao da živimo u Švedskoj koja ima tradiciju više od 50 godina poštovanja ljudskih prava i demokratije, već kao da živimo u zemlji koja je prošla određenu traumu i sad moramo korak po korak da se borimo za sigurnost", kaže Cvetićanin.

U društvu koje je prošlo kroz sve što je naše prošlo, teško je da sve društvene norme budu šire prihvaćene, smatra Anđelković. Mi živimo u zemlji s ogromnim socijalnim tenzijama, kojoj otimaju deo teritorije, sve to nije razlog da neko bude nasilan, ali objašnjava Anđelković, doprinosi objašnjenju zašto nekad ljudi i tako reaguju.

Anđelković bi Našima savetovao da ne rade na taj način da prave spiskove, već da protestuju ispred Vlade i traže da se ispita delovanje nevladinih organizacija, odnosno onih za koje misle da su strani lobisti.

Gajin poručuje da u ovom slučaju država ne može da se odnosi prema ovim problemima kao neutralna sila i da se ponaša kao da levitira u jednom pravnom vakumu. Država bi ocenjuje morala da se odluči kom će se od ovih carstava prikloniti, s čim se ne slaže Cvetićanin, koji smatra da država ne treba da prihvati ni jedan ekstremizam, već da mora jednako
da se odnosi prema svima.