Čak 87 odsto desetogodišnjaka u Srbiji koristi internet. Njih 47 odsto kaže da se roditelji trude da saznaju šta rade na globalnoj mreži, 84 odsto roditelja ih upozorava na moguće opasnosti, a njih 77 odsto je dobilo savet od roditelja kako da se zaštite od digitalnog nasilja. To su rezultati istraživanja o nasilju u digitalnim medijima u okviru programa "Škola bez nasilja".

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

"Veliki je procenat dece u Srbiji koja koriste mobilne telefone, čak 85 odsto njih u četvrtom razredu osnovne škole, dok je taj broj u Americi između dvadeset i trideset odsto“, kaže socijalni psiholog Nikolina Ljepava.

Koordinator Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete Biljana Lajović navodi da fizičkog nasilja još ima više u poređenju sa digitalnim, ali da je od vrste nasilja mnogo važnije kakve posledice ono ostavlja na decu.

Srbija se sa problemom nasilja na internetu bori već nekoliko godina u okviru akcije "Armagedon", gde je poseban akcenat na borbi protiv pedofilije. Inspektori su nailazili na više oblika psihičkog i seksualnog nasilja kao posledica kontakta na internetu.

"Predatori na internetu vrebaju na društvenim mrežama, predstavljajući se kao vršnjaci, a kada uspostave kontakt grade drugarski odnos. Smišljaju izgovore da se ne oni ne pojave lično, ali žrtvu navode na aktivnosti koje snimaju veb-kamerom i kasnije tim snimcima ucenjuju decu", objašnjava Vladimir Urošević, šef Odseka za elektronski kriminal MUP-a Srbije.

Ograničena kontrola

Maloletnici su prilikom komunikacije na društvenim mrežama najčešće lakoverni, pa je ograničena kontrola neophodna za njihovu zaštitu. Međutim, smatraju psiholozi, pogrešno bi bilo detetu potpuno zabraniti da koristi internet.

"Roditelji moraju da shvate da internet ima opasnosti, ali da je on prirodno okruženje za dete 21. veka. Svako dete mora da komunicira na internetu ili će biti isključeno iz društva", kaže Nikolina Ljepava.

Jedan od najvećih izazova za roditelje jeste kako da izgrade odnos poverenja za učešće u virtuelnom svetu i da u njemu primeni pravila koja važe i u realnosti.

"Problem je to što je taj koji čini nasilje anoniman i žrtvu napada korak po korak. Dete koje je zaštićeno u svojoj sobi nema osećaj da je neko sa druge strane zlonameran. Nema osećaj da sve ono što se dešava u virtuelnom svetu postoji i u realnom i da su posledice dugotrajne," navodi Biljana Lajović.

Nekada i sama deca snimaju i postavljaju video-klipove neprikladnog sadržaja, kaže Nikolina Ljepava i objašnjava da deca nisu uvek zlonamerna da nemaju svest koliko je to opasno i da kada nešto jednom stave na internet to zauvek ostaje javno.

Najbolji savet za roditelje, koji uglavom ni sami ne znaju da se ponašaju na globalnoj mreži, jeste da nauče bar osnove korišćenja interneta i društveih mreža.

"Roditelji su dužni da decu upoznaju sa savremenim načinom komunikacije“, ocenjuje Vladimir Urošević.

Odnos poverenja i jasna pravila korišćenja kompjutera presudni su u zaštiti bezbednosti, slažu se gosti Oka.

"Nijedan roditelj ne može sa svojim detetom biti dvadeset četiri sata, a internet je uključen baš toliko,“ kaže Biljana Lajović.

Nikolina Ljepava dodaje da je decu važno naučiti da je sve što rade na društvenim mrežama javno i da imaju svest da to uvek mogu da pročitaju njihovi roditelji.

"Ako su deca uzrasta do četrnaest godina, ekran računara na kojem rade morao bi uvek biti u vidnom polju roditelja. Oni moraju znati i ko su prijatelji njihove dece na društvenim mrežama i da kompjutere zaštite programima sa antivirusom“, neki su od saveta Vladimira Uroševića.