Udruženje građana "Srbija u pokretu" nedavno je pokrenulo sajt Kakav je doktor, na kojem su građani pronalazili svog lekara i ocenjivali njegov odnos prema njima. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je skidanje upitnika sa sajta zbog kršenja privatnosti lekara. Da li je u ovom slučaju problem bio u načinu ili u samoj ideji da građani ocenjuju odnos lekara prema njima, govorili su gosti emieije Oko.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Predsednik Regionalne lekarske komore Beograda Spaso Anđelić ponavlja da je LKS tražila da lični podaci o lekarima budu zaštićeni, pre svega pravljenje profila o bilo kome na internetu bez saglasnosti lekara čiji se profil pravi, jer to nije dozvoljeno.

"Ako dođe farmaceutska kuća koja želi da plasira neki lek na tržište i zbog toga traži spisak lekara određen ciljne grupe, i ako mi to damo, da li mislite da smo pogrešili", pita Anđelić.

Iz kancelarije Poverenika objašnjavaju da nikakva dozvola nije data kao što je to pominjano, a kasnije tu dozvolu uskratio, jer to nije njihovo ovlašćenje. Ipak, generalni sekretar kancelarije Poverenika navodi da se ti podaci, koje je udruženje "Srbija u pokretu" dobilo od lekarske komore, sada koriste za neku drugu stvar, koja tada nije pominjana.

"Spisak koji služi za obaveštavanje javnosti, pretvoreno je u bazu podataka kojoj je neko promenio svrhu i sada se ta baza podataka ocenjuje putem upitnika koji joj je dodat, o čemu poverenik nije obavešten", objašnjava generalni sekretar Poverenika Marinko Radić.

Ana Babović iz udruženja "Srbija u pokretu" navodi da je o svemu tome obavešten unapred Poverenik, i objašnjava da se na sajtu nalaze samo ime, prezime i ustanova u kojoj lekari rade, što, kako tvrdi, kancelarije poverenika nije ocenila kao zloupotrebu podataka i nešto što zahteva odobrenje lekara.

"Cilj sajta je bio da se govori o odnosu lekar-pacijent, ni u kom domenu ovaj sajt nije ulazio u privatnost lekara, već samo ono što se tiče javne delatnosti i ono što se finansira iz javnih prihoda", objašnjava Babović.

Precizira da se na sajtu odgovaralo na nekoliko pitanja, kao što su "da li vas je lekar pažljivo saslušao", "da li imate poverenja u lekara" i "da li biste lekara dalje preporučili", kao i da nije bilo moguće pisati proizvoljno komentare o bilo kom lekaru.

Spaso Anđelić objašnjava da evaluacija lekara već postoji kao praksa i da je sporvode institiucije koje su za to zadužene, i da su rezultati tih ocenjivanja dostupni javnosti i da su to podaci od javnog značaja, što, navodi, nije slučaj sa podacima svih lekara na jednom mestu.

Ana Babović iz udruženja "Srbija u pokretu", koje je pokrenulo sajt, kaže da je za deset dana, data dobra ocena lekara iako građani znaju da je zdravstvo u Srbiji u jako teškoj situaciji, što je pozitivna ocena za sve lekare i akciju koja je pokrenuta.

Podaci na sajtu su bezbedni

Portal Kakav je doktor ima najveću moguću zaštitu, a iz "Srbije u pokretu" garantuju bezbednost i objašnjavaju da će svaka zloupotreba biti sprečena, kao što je to do sada nekoliko puta bio slučaj.

Generalni sekretar Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti kaže da je sporno i što je u pitanju anonimna anketa, gde se ostavlja mogućnost proizvoljnosti i zloupotrebe. Objašnjava i da ocenjivanje lekara nije nova stvar, jer se to na internet portalima već pojavljuje dugo vremena.

"Sporna je činjenica što vi podatke koji su namenjeni u jednu svrhu, ne možete koristiti u neku drugu", objašnjava Radić.

Ono što zakon kaže, je da se ova odredba ne može upotrebiti ukoliko se menja svrha baze podataka, kaže Radić i napominje da Poverenik nije menjao mišljenje, već pozivao da se svrha podataka ne sme menjati.

Predsednik Lekarske komore Beograda međutim, navodi da kada su traženi podaci nije rečena prava svrha u koju će se koristiti, a to je ocena lekara, već da je bilo reči o borbi protiv korupcije, u čemu nije ništa sporno, ali ponavlja da to tada nije tako rečeno.

"Nama nije prihvatljivo da na jedan nekontrolisan, improvizovan i jedan potpuno način za koji mi ne vidimo smisla da će doneti bilo kakav rezultat učestvujemo u tome", objašnjava Anđelić.

Dodaje i da ukoliko neko ima pravo da ocenjuje rad nekog doktora, onda bi i taj doktor trebalo da ima pravo da zna ko ga ocenjuje.

Iz udruženja koje je pokrenulo sajt kažu da je ostavljena mogućnost da oni koji ocenjuju lekare, u okviru upitanika ostave svoje podatke, ali i podsećaju da su ankete koje vrše nadležne institiucije anonimne, kao i da se u njima ocenjuju ustanove, a ne lekari pojedinačno.

Smatraju da se putem portala Kakav je doktor vrši indivdualizacija i doprinosi transparentnosti.

Iako je zakonom definisano da se podaci mogu koristiti bez pristanka ukoliko se odnose na zaštitu zdravlja, života i fizičkog integriteta, Radić objašnjava da se to ne odnosi na ovaj slučaj.

Ana Babović objašnjava da je sajt ugašen upravo iz razloga jer nisu dobili mišljenje nadležnih čije su tražili, i da su hteli na bilo koji način da krše zakon ne bi tražili ničije mišljenje.

Anđelić objašnjava da se evaluacija lekara već dugo vrši na mnogim internet forumima i da se lekari ne plaše ocenjivanja, ali ne žele da se podaci o njima na takav način koriste kako se korsite na sajtu Kakav je doktor i da se na taj način na njih konstantno vrši pritisak.