Iranska revolucija

Iranska revolucija je izbila 1978. godine zbog nezadovoljstva višedecenijskom vladavinom šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je pokušao da sprovede sekularizaciju i modernizaciju zemlje, uz neskrivenu podršku SAD, zapadnih i dobro finansiranih domaćih bezbednosnih službi.

Pahlaviju su zamerane autokratske tendencije, korupcija, ekonomski neuspesi, gušenje religiozne opozicije, nepoštovanje islama i marionetski odnos prema SAD.

Lečenje u Americi

Nakon višemesečnih protesta i sukoba, iranska vojska je proglasila neutralnost, usvojen je novi teokratski ustav, a 1. aprila 1979. godine ukinuta je monarhija i proglašena islamska republika.

Nakon pobede revolucionara, Pahlavi je pobegao na Bahame, a zatim u Ameriku, zvanično radi lečenja od raka. Zbog straha od zavere i osvete, otišao je u Panamu, a zatim u Egipat gde je 1980. godine i umro.

Upad i zahtevi

Između 300 i 500 iranskih studenata odanih islamizmu upalo je 4. novembra 1979. godine, oko šest sati ujutro, u dvorište, a potom i zgradu američke ambasade u Teheranu.

Iako im je plan bio da simbolično zauzmu ambasadu i daju izjave novinarima, studenti su, nakon što se sve veći broj ljudi okupljao ispred zgrade, uzeli kao taoce 66 američkih službenika zaposlenih u ambasadi.

Studenti su zahtevali od američkih vlasti da isporuče Pahlavija Iranu kako bi bio osuđen na smrtnu kaznu, uz izvinjenje za dugogodišnje uplitanje u iransku politiku.

Hitri Kanađani i orao zaglavljen u pesku

Na dan upada studenata u ambasadu, šest američkih službenika je uspelo da pobegne.

Narednih meseci, u tajnosti su živeli u Ambasadi Kanade u Teheranu, nakon čega su u akciji "Kanadska hitrost", prerušeni u filmsku ekipu, uspeli da se ukrcaju na let za Švajcarsku.

Američka akcija spasavanja "Orlova kandža" neplanirano je obustavljena posle kvara nekoliko helikoptera i sudara dve američke letelice za vreme peščane oluje.

Zbunjeni i ranjeni američki vojnici evakuisani su iz iranske pustinje, ostavivši za sobom pet ispravnih helikoptera i tela sedam poginulih saboraca.

Razlaz

Već sredinom novembra, oslobođene su žene i Afroamerikanci. Jedan zatočenik pušten je kasnije zbog bolesti.

Preostala 52, provela su 444 dana kao taoci u američkoj ambasadi, a potom u bolje čuvanim iranskim zatvorima.

Talačka kriza je zvanično završena kada su SAD platile nekoliko milijardi dolara u zlatu i obveznicama.

U trenucima dok je novi predsednik Ronald Regan polagao zakletvu, 20. januara 1981. godine, taoci su predati Amerikancima. Prebačeni su u Alžir, a potom u američku vojnu bazu u Zapadnoj Nemačkoj, gde ih je dočekao odlazeći predsednik Džimi Karter.

Kratkoročne i dugoročne posledice

Zaoštreni odnosi Irana i Amerike ohrabrili su predsednika Iraka Sadama Huseina da 22. septembra 1980. godine napadne Iran i započne Prvi zalivski rat, u kojem će, kao što je i očekivao, imati izdašnu podršku SAD.

Odnosi dve zemlje nikada nisu u potpunosti izglađeni, a iznova su zapali u krizu 2018. godine, kada je američki predsednik Donald Tramp napustio nuklearni sporazum sklopljen 2015, kojim je ograničen iranski nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija.

Povodom obeležavanja 40 godina od početka talačke krize, hiljade Iranaca su demonstrirale uz povike "smrt Americi".