Иранска револуција

Иранска револуција је избила 1978. године због незадовољства вишедеценијском владавином шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је покушао да спроведе секуларизацију и модернизацију земље, уз нескривену подршку САД, западних и добро финансираних домаћих безбедносних служби.

Пахлавију су замеране аутократске тенденције, корупција, економски неуспеси, гушење религиозне опозиције, непоштовање ислама и марионетски однос према САД.

Лечење у Америци

Након вишемесечних протеста и сукоба, иранска војска је прогласила неутралност, усвојен је нови теократски устав, а 1. априла 1979. године укинута је монархија и проглашена исламска република.

Након победе револуционара, Пахлави је побегао на Бахаме, а затим у Америку, званично ради лечења од рака. Због страха од завере и освете, отишао је у Панаму, а затим у Египат где је 1980. године и умро.

Упад и захтеви

Између 300 и 500 иранских студената оданих исламизму упало је 4. новембра 1979. године, око шест сати ујутро, у двориште, а потом и зграду америчке амбасаде у Техерану.

Иако им је план био да симболично заузму амбасаду и дају изјаве новинарима, студенти су, након што се све већи број људи окупљао испред зграде, узели као таоце 66 америчких службеника запослених у амбасади.

Студенти су захтевали од америчких власти да испоруче Пахлавија Ирану како би био осуђен на смртну казну, уз извињење за дугогодишње уплитање у иранску политику.

Хитри Канађани и орао заглављен у песку

На дан упада студената у амбасаду, шест америчких службеника је успело да побегне.

Наредних месеци, у тајности су живели у Амбасади Канаде у Техерану, након чега су у акцији "Канадска хитрост", прерушени у филмску екипу, успели да се укрцају на лет за Швајцарску.

Америчка акција спасавања "Орлова канџа" непланирано је обустављена после квара неколико хеликоптера и судара две америчке летелице за време пешчане олује.

Збуњени и рањени амерички војници евакуисани су из иранске пустиње, оставивши за собом пет исправних хеликоптера и тела седам погинулих сабораца.

Разлаз

Већ средином новембра, ослобођене су жене и Афроамериканци. Један заточеник пуштен је касније због болести.

Преостала 52, провела су 444 дана као таоци у америчкој амбасади, а потом у боље чуваним иранским затворима.

Талачка криза је званично завршена када су САД платиле неколико милијарди долара у злату и обвезницама.

У тренуцима док је нови председник Роналд Реган полагао заклетву, 20. јануара 1981. године, таоци су предати Американцима. Пребачени су у Алжир, а потом у америчку војну базу у Западној Немачкој, где их је дочекао одлазећи председник Џими Картер.

Краткорочне и дугорочне последице

Заоштрени односи Ирана и Америке охрабрили су председника Ирака Садама Хусеина да 22. септембра 1980. године нападне Иран и започне Први заливски рат, у којем ће, као што је и очекивао, имати издашну подршку САД.

Односи две земље никада нису у потпуности изглађени, а изнова су запали у кризу 2018. године, када је амерички председник Доналд Трамп напустио нуклеарни споразум склопљен 2015, којим је ограничен ирански нуклеарни програм у замену за укидање санкција.

Поводом обележавања 40 година од почетка талачке кризе, хиљаде Иранаца су демонстрирале уз повике "смрт Америци".