24. mart – početak NATO bombardovanja

Dvadeset četvrtog marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, NATO je započeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Dan ranije, 23. marta, generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao je snagama Alijanse naređenje za početak napada na SR Jugoslaviju, posle ocene da su propali pregovori u Rambujeu.

To veče, pred sam početak bombardovanja, predsednik SRJ Slobodan Milošević saopštio je, obraćajući se preko RTS, da je "SRJ opredeljena da nastavi politički proces sa svom upornošću jer smatramo da su istina i pravda na našoj strani, ali i da brani zemlju svim sredstvima ako bude napadnuta".

Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju, kada je stradao vojnik Vojske Jugoslavije Boban Nedeljković.

U 20.15 pogođen je podzemni bunker u Kuršumliji, u kome je poginulo 12 rezervista i vojnika.

Bombardovan je i vojni aerodrom u Batajnici i predajnici na Jastrepcu.

Generalštab Vojske Jugoslavije je obavestio jugoslovensku i međunarodnu javnost da je NATO izvršio agresiju i da je napadnuto više od 20 vojnih objekata.

Najveći broj napada izveden je na podučju Kosova i Metohije. Alijansa je dejstvovala strategijskim bombarderima sa velikih visina, a ciljevi su gađani i krstarećim raketama koje su ispaljivane iz Jadrana i Jonskog mora.

Rusija je opozvala svog predstavnika u NATO-u i prekinula učešće u Partnerstvu za mir.

Vlada SR Jugoslavije je proglasila ratno stanje.

Kina i Rusija su zatražile prekid napada NATO na Srbiju i Crnu Goru.

Na zahtev Rusije sazvan je hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, koji je održan bez donošenja odluke.