24. март – почетак НАТО бомбардовања

Двадесет четвртог марта 1999. године у 19 часова и 55 минута, без одобрења Савета безбедности УН, НАТО је започео агресију на Савезну Републику Југославију. Дан раније, 23. марта, генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана издао је снагама Алијансе наређење за почетак напада на СР Југославију, после оцене да су пропали преговори у Рамбујеу.

То вече, пред сам почетак бомбардовања, председник СРЈ Слободан Милошевић саопштио је, обраћајући се преко РТС, да је "СРЈ опредељена да настави политички процес са свом упорношћу јер сматрамо да су истина и правда на нашој страни, али и да брани земљу свим средствима ако буде нападнута".

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу, када је страдао војник Војске Југославије Бобан Недељковић.

У 20.15 погођен је подземни бункер у Куршумлији, у коме је погинуло 12 резервиста и војника.

Бомбардован је и војни аеродром у Батајници и предајници на Јастрепцу.

Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију и да је нападнуто више од 20 војних објеката.

Највећи број напада изведен је на подучју Косова и Метохије. Алијанса је дејствовала стратегијским бомбардерима са великих висина, а циљеви су гађани и крстарећим ракетама које су испаљиване из Јадрана и Јонског мора.

Русија је опозвала свог представника у НАТО-у и прекинула учешће у Партнерству за мир.

Влада СР Југославије је прогласила ратно стање.

Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на Србију и Црну Гору.

На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.