"Ne smemo nikada da zaboravimo prošlost, ali možemo da idemo dalje i to je ono što NATO i Srbija danas rade kao partneri", ističe Stoltenberg.

Povodom 20 godina od bombardovanja SR Jugoslavije, prvi čovek Severnoatlantske alijanse kaže da vrlo dobro zna da je NATO i dalje sporan u delovima srpskog društva.

"Sećanja na vazdušnu intervenciju 1999. godine su i dalje vrlo bolna za mnoge, pogotovo one koji su izgubili svoje voljene. Ja sam izrazio saučešće porodicama i svima koji su tokom te intervencije izgubili nekoga, na obe strane u konfliktu", navodi Jens Stoltenberg.

Na pitanje kako danas gleda na tu intervenciju, pogotovo na činjenicu da je do nje došlo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, generalni sekretar NATO-a kaže da je Alijansa u martu 1999. godine pokrenula Operaciju združenih snaga kako bi zaustavila humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu.

Stoltenberg podseća da je ta odluka doneta nakon više od godinu dana, kako kaže, borbi na Kosovu i nakon više neuspešnih pokušaja UN i Kontakt grupe, čiji je član bila i Rusija, da nađe mirno i diplomatsko rešenje za konflikt.

Prema njegovim rečima, do kraja 1998. godine Miloševićeve snage su proterale više od 300.000 kosovskih Albanaca, a Savet bezbednosti UN je više puta upozoravao na kršenje ljudskih prava na Kosovu i činjenicu da porast broja izbeglih postaje pretnja za međunarodni mir i bezbednost.

"U svetlu ove krize, korišćenje sile od strane NATO-a je bilo i potrebno i legitimno. Cilj je bio da se zaustavi vojna akcija i represija protiv civila na Kosovu, da se izbeglima omogući povratak, a humanitarnim organizacijama pristup. Operacija je postigla svoj cilj", smatra Stoltenberg.

Kfor – garant bezbednosti 

On dodaje da je NATO nakon povlačenja jugoslovenske vojske, prekida nasilja i povratka izbeglih pokrenuo Misiju za održanje mira, pod mandatom UN, Kfor, koja je, tvrdi, do danas garant slobode kretanja i bezbednosti svih zajednica na Kosovu, uključujući i Srbe.

"Do danas, Kfor ostaje osnovni garant stabilnosti na Kosovu i u širem regionu. Misija bukvalno spasava živote", poručuje Stoltenberg i navodi primer bebe kojoj je Kfor 2016. godine spasao život tako što ju je prebacio u srpsku bolnicu na lečenje.

"Nikada ne smemo zaboraviti prošlost, ali možemo da idemo dalje. To je ono što NATO i Srbija rade u svom partnerstvu idući ka konstruktivnom odnosu koji je od zajedničke koristi. Srbija je jasno stavila do znanja da ne želi da bude član NATO-a i mi to u potpunosti poštujemo", naglašava Stoltenberg.

On ističe da politika neutralnosti za koju se opredelila Srbija nije bila smetnja da NATO i Srbija budu bliski partneri.

Prvi čovek Alijanse pri tome podseća na veliki broj svojih poseta Srbiji prethodnih godina, uključujući i prisustvo na najvećoj vežbi u oblasti upravljanja posledicama vanrednih situacija "Srbija 2018", koja je, kako kaže, bila od koristi i NATO saveznicima i Srbiji u povećanju osposobljenosti za odbranu u slučaju prirodnih katastrofa.

"Mi takođe podržavamo Srbiju u razvoju njenih bezbednosnih snaga i institucija, što uključuje i NATO treninge za obučavanje srpske vojske za učešće u međunarodnim mirovnim misijama", podseća Stoltenberg i navodi da NATO pomaže Srbiji i u bezbednom odlaganju viška municije.

Saradnja u nauci i medicini 

Kako kaže, za te namene su članice Alijanse do sada izdvojile četiri miliona evra, a 200 tona municije je bezbedno uništeno. Istovremeno srpski naučnici i istraživači rade i razvijaju svoje prijekte kroz NATO-ov Program za nauku i mir, navodi i dodaje da, sa druge strane, Srbija doprinosi NATO-u u obuci vojnih medicinskih službi u Iraku kao i u uspostavljanju stabilnosti na Bliskom istoku.

"Sve su to konkretni primeri praktične saradnje koja dorinosi i NATO-u i Srbiji i širem regionu. To pokazuje i da NATO može da ima jake odnose sa partnerima kao što su Srbija, Austrija, Finska ili Švedska, a koje nisu članice Alijanse", kaže Stoltenberg.

Na pitanje Tanjuga kako vidi svoj lični doprinos odnosima Srbije i NATO-a, nekadašnji premijer Norveške i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg naglašava da je vezan za Srbiju i da joj želi uspeh.

"Ja imam jaku ličnu vezu sa Srbijom. Tu sam proveo deo svog detinjstva i stekao mnoge dobre prijatelje i uspomene. Za mene je uvek zadovoljstvo da se vratim u Beograd", navodi Stoltenberg.

On kaže da je zadovoljan činjenicom da su NATO i Srbija poslednjih godina ojačali svoje partnerstvo, što je, prema njegovim rečima, dobitna kombinacija za obe strane i pokazatelj da se može prevazići zajednička teška prošlost.

"Ja želim da Srbija uspe na putu koji je izabrala za sebe i radim na zajedničkoj dobrobiti Srbije i NATO-a, zasnovanoj na odnosima koji su prihvatljivi za vašu zemlju i našu Alijansu", zaključio je Stoltenberg.

Agencija Tanjug navodi da je pitanje – da li bi danas mogla biti doneta odluka o bombardovanju bez odluke SB UN, i da li bi on uradio isto što i njegov prethodnik Havijer Solana pre 20 godina – ostalo bez odgovora, jer je još tokom dogovora o intervjuu odbačeno kao hipotetičko.