Govoreći na svečanosti predsednik Srbije Alesandar Vučić rekao je da se u Srbiji u poslednjih 20 godina ćutalo o podvizima heroja sa Košara, ali da je to vreme prošlo.

"Više nemamo pravo na tišinu ni da nam obrazi crvene, jer imamo s čim da se ponosimo", poručio je Vučić okupljenima.

Vučić je istakao da se nismo samo krili već i šaputali u poslednjih 15-20 godina o junaštvu vojnika da bi se "dodvorili onima koji su bombardovali Srbiju i ubijali narod".

"Vas se ne samo ne stidimo, vi ste najbolji deo nas, naše Srbije", rekao je Vučić.

Kako je naglasio, taj mali narod se drznuo da im kaže mu je sloboda preča od svega.

"Mi imao naše srpske sinove kakve nema u svih tih 19 zemalja (koliko je tada NATO imao članica) koje su htele da pokore i porobe zemlju", poručio je Vučić.

"Možda smo šansu promašili, buduće generacije da spreče novu krv"

"Druge ne diramo, nikoga ne ugrožavamo, ali ćemo svoj narod i zemlju umeti da sačuvamo, nikome ne pretimo ali ne napadajte ni Srbe ni Srbiju. Znaćemo da je odbranimo i zaštitimo", napomenuo je predsednik. 

Kako je rekao, nema ni nas, ni Albanaca dovoljno da bismo se večno ubijali, da nismo ni mi, ni oni dovoljno bogati da takve sukobe možemo da platimo.

Dužni smo našim herojima da nađemo nekakav kompromis i dogovor. Čak iako smo šansu promašili, neke buduće generacije moraće da isključe ponovno prolivanje krvi, sukobe i ratove. Pošto se mi Srbi ne plašimo ničega osim sebe, baš zato takav mir je najpotrebniji i našim mrtvim junacima, onima koji su nam mir doneli", rekao je Vučić.

Svaki vojnik, kaže predsednik, pre stradanja, zna da rat za sutrašnji mir nema kraja, a kraj je sve što heroji sa Košara žele i zaslužuju - kraj izgubljenosti, lutanja i konačnog pronalaženja Srbije.

Možda to nećemo pronaći danas, ali ubeđen sam da ćemo pronaći u nama našu Srbiju, veliku sjajnu, uređenu, zaposlenu, lepu i onakvu za kakvu je vredelo poginuti", rekao je Vučić..

Predsednik je ponovio da se Srbija nikada više neće stideti svojih heroja i da će ubuduće, kao što je to bilo u Nišu, na vojnoj paradi, na paradama koračati i veterani.

Kazao je da je dugo pisao govor za večerašnju akademiju, dugo i pažljivo birao i merio svaku reč.

"Slušajući ove mladiće, Ilketa (Vladimir Ilić) i Vidoja (Vidoje Kovačević) na početku. Za Ilketa niste znali – kada sam mu pružio ruku, nije mi odmah pružio svoju ruku, rekao je da nije video, jer nema levo oko. Kada sam sve njih slušao shvatio sam da mi je govor koji sam dugo pripremao nedovoljno snažan, da nije dovoljno odgovoran da odgovorim na sve ono kroz šta su junaci sa Košara prošli, objasnio je Vučić.

Naglasio je da je tačno 67 dana trajala bitka na Košarama, da je tačno 108 života poklonjeno u toj karauli bez trunke žaljenja i jeda, a 18 oficira i podoficira, 53 vojnika na redovnom vonom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca odlučilo je da je smrt bolji izbor od poraza otadžbine i da je otadžbina važnija od života.

"Postavili su svoja tela, svoju krv i svoj život između otadžbine i neprijatelja i slobode i ropstva, a prosečno su imali nešto manje od 25 godina. Zbog Srbije odbili su da imaju više".

"Umreti za otadžbinu –  najstrašnije i najveće delo"

Predsednik ističe da zna da je lako reći da je slatko umreti za svoju otadžbinu, ali da to ne rade oni koji to pričaju, već oni koji ne ostave nijednu reč o tome.

Dodao je da je najstrašnije i najveće delo na svetu kada neko pokloni svoj život otadžbini.

Vučić je poručio da na ovom mestu nemamo pravo na tišinu i dodao da je ponosan što ne ćutimo, već se dičimo junacima i glasno govorimo o njima.

Kako je rekao - 20. godina ćutanja je bilo previše, previše naše sramote.

"Nemamo pravo više da nam obrazi crvene, jer imamo sa kim da se dičimo i da se njihovim delima ponosimo", podvukao je predsednik Srbije.

Naveo da je mnogo poginulih u ratovima tokom devedesetih, stradali tokom bombardovanja i herojhski palih na Košarama, Paštriku, na Kosovu i Metohiji, ali i u mnogim delovima bivše Jugoslavije i da zahteva da im se odgovori na više važnih pitanja.

"A, jedno na koje nećemo imati odgovor, i period kojeg ćemo se uvek stideti u svojoj istoriji je – zašto smo mi prezirali i stideli se onih koji su bili bolji i hrabriji od nas", podvukao je Vučić.

"Kako smo smeli to da uradimo, ako ne pred sobom, pred istorijom i budućnošću srpskog naroda".Ta su pitanja, kako je ocenio, važna su za njih, ali i za sve nas, za našu decu, koja treba da žive, uz sve nasleđe koje i heroji i kukavice podjednako ostavljaju.

"Zašto se sve to dogodilo, šta su ti životi branili, šta smo izgubili osim dragocenog života... Šta smo dobili i, na kraju, da li znamo mi za koje su ginuli kuda idemo i kako i da li smo u stanju da stignemo", zapitao se Vučić.

"Reći poginulima da je njihova smrt bila deo velike političke pobede bila bi laž i uvreda za njih same, ali je bila deo druge pobede - pobede duha, hrabrosti", istakao je Vučić i dodao: "A, u čemu bismo se mi Srbi razlikovali od svih drugih ako time ne bismo mogli da se dičimo".

"Oni su pali u bici koju Srbija nije izgubila. Izgubili smo je na političkom terenu. Ne protiv Albanaca sa KiM, već protiv najvećih sila na svetu, udruženih u nameri da nas kazne i oduzmu nam deo teritorije", naglasio je predsednik.

Kako je rekao, junaci su pali posle decenije u kojoj Srbija nije uvek i na najbolji način znala da definiše šta hoće tačno, niti kako to da ostvari.

Ali, ono zbog čega se divi borcima i njihovim porodicama je, kaže, to što nisu tražili lažni ili dovoljan razlog da sebe iz nevolje izvuku, već je za njih bilo važno da čuju glas države i da se bore do kraja za svoju zemlju i da za nju poginu.

"I kao što je rečeno, nije mrtav onaj vojnik koji je poginuo, već onaj koji je zaboravljen. A, naš je posao da njihovo junačko delo nikada ne bude zaboravljeno i da nikada ne bude ostavljeno iza nas", podvukao je srpski predsednik.

"I sve ovo o čemu sam govorio, heroji sa Košara su znali, bili su pametniji od nas, znali su za sav besmisao naše krvave decenije, za sve naše promašaje, političke greške, za uzaludnost tolikih smrti", naveo je predsednik.

"Postoji u meni potmuli stid nekoga ko nikada nije uspeo da se pridruži njima i pokaže bilo šta od onoga što su nam ostavili u amanet", dodao je Vučić.

Kako kaže, postoji obaveza da bar probamo da odgovorimo na sva ona pitanja na koja ova država mora da ima odgovor, da njeni najveći heroji ne bi bili zaboravljeni... Da bi njihova smrt bila poštovana i da jedini odgovor na sve što se dogodilo, što su tako hrabro uradili, mora da ostane i naš ponos i ponos njihovih porodica.

" A, naš život, naš rad i naš uspeh, uspeh Srbije i budućnost Srbije je jedini način da se obrazloži njihova smrt. Naša sposobnost da konačno definišemo ovu zemlju, da joj odredimo cilj, da tačno znamo gde su joj granice, da te ciljeve dosegnemo, značiće upravo to – da nisu uzalud dali svoje živote", poručio je Vučić.

"I nema ko drugi, pošto su najbolji među nama ostali na Košarama, Paštriku, širom KiM i drugih delova bivše Jugoslavije da to uradi", dodao je Vučić.

"Nema ko drugi da na to teško pitanje, pitanje jedinstva nacionalnog korpusa, koji je razbacan u više zemalja, danas da adekvatan odgovor. Onaj koji će iz sebe isključivati i smrt i rat i koji će pronaći mogućnost da gde god da smo budemo jedno", kaže Vučić.

"Strašan je zadatak pred nama, ali još je gori bio onaj postavljen pred heroje s Košara, oni su ginuli, ginuli su voleći Srbiju, boreći se za Srbiju i ne znajući šta sve i šta tačno iza sebe ostavljaju. Srbiju - zbog koje su jurnuli ne samo na nebo. I baš zato danas, neverovatnim čudom, posle tolikih smrti, ti ljudi tvrdoglavo braneći svaku stopu naše zemlje, mi danas zbog njih imamo Srbiju", poručio je Vučić.

"Imamo državu u kojoj stvaramo, gradimo, radimo i ne zaboravljamo. Postavite sebi pitanje da li bismo sve to imali da nije bilo njih i njihove žrtve, rekao je Vučić.

Imamo, kako je poručio, još jedan zadatak, koji je posebno teško izgovarati pre porodicama poginulih - "da nas u budućnosti uvek bude mnogo više živih, sve manje mrtvih, da se rađamo a ginemo samo kad moramo".

"Da nam knjige, znanje budu najjače oružje a pravo oružje koje sve to brani bude toliko moćno da više niko ne krene na Srbiju kao što su krenuli preko Košara. Da posle političkih poraza počnemo da pobeđujemo i u politici", dodao je Vučić.

Vučić je rekao da se klanja žrtvi porodica poginuli, jer njima dugujemo mir i slobodu.

Vladimir Ilić, pripadnik Petog bataljona vojne policije, preneo je okupljenima iskustva tih teških dana borbe.

"Graničarima je laknulo kada su nas videli, a jedini oslonac su nam bili obučenost i znanje na nepoznatom terenu. Zadivljujuće je kako smo postupali svi kao jedan, a starešina uvek prvi", rekao je Ilić.

Istakao je da su često bili mokri do gole kože, pravili krevete od granja, kao i da je hrane uvek nedostajalo.

"Koliko je naše drugarstvo bilo jasno će vam reći situacija kada jedan od nas svoju poslednju konzervu deli na 15 delova i svima daje jednako", dodao je Ilić.

Napad je, podseća, počeo u zoru, trajao ceo dan.

"Nedostaje municije, ali ne posustajemo. Iako neiskusni, nema panike, junački se borimo", priča Ivić.

Istakao je da je najteže bilo kada su njegovi saborci stradali u borbama.

"Na Đurđevdan nas zasipaju granatama toliko precizno, da je svaki put neko bio ranjen.. Gubimo starešine, ginu momci ... skoro da nema nikoga ko nije ranjen, oni koji su manje ranjeni izlače druge. Kasnije smo saznali da smo neprijatelju naneli mnogo veće gubitke nego oni nama i da smo uspeli da sprečimo kopneni napad na našu teritoriju", naglasio je Ilić.

Kada su borbe prestale krenuli smo kući sa velikim ožiljcima na telu i još većim u duši jer više nismo svi kao jedan, rekao je Ilić i dodao: "Neki su zauvek ostali da čuvaju karaulu, nikada ih neću zaboraviti".

"Nije mrtav borac onaj koji je poginuo, nego onaj koji je zaboravljen. Junaci sa Košara nisu niti smeju biti zaboravljeni. Slava im", poručio je Ilić.

Svedočenjima preživelih, citatima iz pisama nekih od 108 poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su životom branili državnu granicu od albanskih snaga tokom NATO agresije, kao i dramsko-dokumentarnim izvođenjem predstavljen je sav užas kroz koji su prolazili vojnici, borci, ostavljeni na najtežem mestu, gotovo odsečeni od sveta, a pod stalnim napadima terorističkih grupa, albanske vojske i NATO avijacije.

Tako je publika, citiranjem njihovih pisama porodici, mogla da čuje o njihovoj hrabrosti, solidarnosti, drugarstvu, uz i uprkos svakodnevnim žrtvama.

Podsetili su kako su vojnici provodili vojničke dane, šta su osećali i šta ih je mučilo, radosti i brige - porodica, otrgnutost od mladosti, škola, devojke, njihova hrabrost .

U jednom delu pročitano je pismo upućeno porodici kapetana, koji je žrtvovao svoj život da bi spasio svoje vojnike.

"Ovim pismom mi vojnica sa Košara, želimo da vas izvestimo o smrti našeg kapetana koji se časno borio u akciji zauzimanja neprijateljskog položaja. Pokušao je da izvuče ranenje vojnike upkros neprijateljskim snajperima. Morao je da se pridigne da bi ih izvukao i tako svoj život izložio opasnosti. Pre nego što je poginuo, rekao je da se ne sme odustati od akcije bez obzira na žrtve... Uspešno smo se stacionirali na granici, a naš kapetan će zauvek ostati u vašim srcima. Živela Srbija, do konačne pobede".  

Vidoje Kovačević, komandant borbene grupe 63. padobranske brigade u penziji podsetio je da su zbog teškog i nepristupačnog terena sastavljanog od planinskih vrhova i višestruko brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, vojnicima na Košarama u pomoć stigli pripadnici 125. motorizovane brigade i 63. padobranske brigade.

"Dolazak tih pripadnika u rejon Košara, dao je veliku moralnu i psihilošku i podršku narodu i pripadnicima jedinica", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, Košare su primer kako vojničko umeće, snaga i jedinstvo, a iznad svega moral, mogu da nadjačaju brojnijeg neprijatelja. 

"Nama veteranima je posebno drago što država u poslednjih nekoliko godina čuva sećanje na bitke i time ukazuje svoje poštovanje prema veteranima", izjavio je Kovačević.  

Bitka na Košarama simbol je odbrane državne granice, a trajala je od 9. aprila do 14. juna 1999. godine.