Dr Vidojević: Korona uticala na mentalno zdravlje dece i adolescenata, porodica zaštitni faktor

Doktor Vidojević ističe da je porodica bitno, ciljano mesto za prevenciju, jer se tu može pristupiti i deci i roditeljima, starateljima i drugim odraslim članovima porodice.

"U porodici se može pristupiti i adolescentima i to je neko mesto koje treba da uliva poverenje. Zato je jako bitno da ta relacija unutar porodice ima karakter poverenja i uzajamnosti. To znači da dete ili adolescent može da kaže i bude saslušan i da čuje i razume dobro o čemu se radi da bi mogao određene stvari lakše da prihvati", objašnjava Oliver Vidojević.

Prema njegovim rečima, nije uvek jednostavno adolescentima objasniti šta se može, šta se ne može i koje su mere neophodne.

Dodaje da, prema istraživanjima Unicefa, u zaštitne faktore najviše spadaju funkcionalne porodice, roditelji i staratelji koji se o deci istinski brinu i posvećeni su, bezbedno školsko i životno okruženje, a onda slede pozitivni odnosi sa vršnjacima, pri čemu porodica uvažava značaj odnosa sa vršnjacima.

Patologija kod dece i adolescenata je vrlo raznovrsna i individualna. Kod nekog prođe sa lakšom slikom, a kod nekog se pojavi teža, ima dece koja su bila i hospitalizovana.

"Ima i postkovid stanja u kojima deca mesecima, čak i ako nisu imala teži oblik koronavirusa, imaju ozbiljne smetnje u koncentraciji, pažnji, pamćenju, umorni su. Važno je objasniti i roditeljima i nastavnicima da nije u pitanju izraz lenjosti deteta nego izraz oporavka od kovida", ističe Vidojević.

Prema rečima psihijatra Instituta za mentalno zdravlje, u tu ustanovu dolaze i traže pomoć oni koji su malo više zahvaćeni problemima mentalnog zdravlja i gde je zapažanje roditelja, škole i drugih iz njihove okoline takvo da ih je u priličnoj meri omelo.

"To je ciljana populacija gde su problemi dugotrajni ili postoje od pre pa je bilo pogoršanja i gde je potrebna intervencija na nivou mentalnog zdravlja. Mi, takođe, beležimo povećanje broja korisnika i to sa problemima depresije, neraspoloženja, strahova, napetosti, ali i sa teškoćama prilagođavanja kako unutar školske tako i porodične sredine", objašnjava dr Vidojević.

Naglašava da je korona pogoršala situaciju na mnogo načina. Kad se korona pojavila, nije odmah sve zahvatila infekcijom, ali strahom i neizvesnošću i neizvesnom budućnošću jeste, posebno u okviru infodemije.

Naglašava da su se u prvom i drugom talasu pandemije deca retko pominjala, dok sada imamo školsku i predškolsku decu koja su obolela i obolevanje doprinosi problematici ne samo internističkoj već i psihijatrijskoj i neurološkoj.

"S druge strane, svi ostali imaju svoje reakcije, koje su postale raznovrsnije, ali uz trajanje svega toga iscrpljuju se mehanzmi odbrane, iscrpljuju se kapaciteti da se strpljivo nekih mera pridržavaju. Deci se jako promenio život. Mi prvi put vidimo masovno obustavljanje odlazaka u školu, masovni prelazak na onlajn školu. To je jako krupno i utiče na život dece i onemogućava ih da zadovolje osnovne potrebe", smatra psihijatar Oliver Vidojević.