Читај ми!

Др Видојевић: Корона утицала на ментално здравље деце и адолесцената, породица заштитни фактор

Пандемија ковида 19 утицала је на ментално здравље деце и адолесцената. Први пут видимо масовно обустављање одлазака у школу и прелазак на онлајн наставу. То је заиста крупно, утиче на живот деце и онемогућава им задовољење основних потреба. Рестрикције у кретању, спортским и културним активностима погађају све, али посебно оне којима је то био уобичајен начин живота. Породица је место које треба да улива поверење и битно је да релација унутар породице има карактер поверења и узајамности, каже психијатар Института за ментално здравље Оливер Видојевић.

Доктор Видојевић истиче да је породица битно, циљано место за превенцију, јер се ту може приступити и деци и родитељима, старатељима и другим одраслим члановима породице.

"У породици се може приступити и адолесцентима и то је неко место које треба да улива поверење. Зато је јако битно да та релација унутар породице има карактер поверења и узајамности. То значи да дете или адолесцент може да каже и буде саслушан и да чује и разуме добро о чему се ради да би могао одређене ствари лакше да прихвати", објашњава Оливер Видојевић.

Према његовим речима, није увек једноставно адолесцентима објаснити шта се може, шта се не може и које су мере неопходне.

Додаје да, према истраживањима Уницефа, у заштитне факторе највише спадају функционалне породице, родитељи и старатељи који се о деци истински брину и посвећени су, безбедно школско и животно окружење, а онда следе позитивни односи са вршњацима, при чему породица уважава значај односа са вршњацима.

Патологија код деце и адолесцената је врло разноврсна и индивидуална. Код неког прође са лакшом сликом, а код неког се појави тежа, има деце која су била и хоспитализована.

"Има и постковид стања у којима деца месецима, чак и ако нису имала тежи облик коронавируса, имају озбиљне сметње у концентрацији, пажњи, памћењу, уморни су. Важно је објаснити и родитељима и наставницима да није у питању израз лењости детета него израз опоравка од ковида", истиче Видојевић.

Према речима психијатра Института за ментално здравље, у ту установу долазе и траже помоћ они који су мало више захваћени проблемима менталног здравља и где је запажање родитеља, школе и других из њихове околине такво да их је у приличној мери омело.

"То је циљана популација где су проблеми дуготрајни или постоје од пре па је било погоршања и где је потребна интервенција на нивоу менталног здравља. Ми, такође, бележимо повећање броја корисника и то са проблемима депресије, нерасположења, страхова, напетости, али и са тешкоћама прилагођавања како унутар школске тако и породичне средине", објашњава др Видојевић.

Наглашава да је корона погоршала ситуацију на много начина. Кад се корона појавила, није одмах све захватила инфекцијом, али страхом и неизвесношћу и неизвесном будућношћу јесте, посебно у оквиру инфодемије.

Наглашава да су се у првом и другом таласу пандемије деца ретко помињала, док сада имамо школску и предшколску децу која су оболела и оболевање доприноси проблематици не само интернистичкој већ и психијатријској и неуролошкој.

"С друге стране, сви остали имају своје реакције, које су постале разноврсније, али уз трајање свега тога исцрпљују се механзми одбране, исцрпљују се капацитети да се стрпљиво неких мера придржавају. Деци се јако променио живот. Ми први пут видимо масовно обустављање одлазака у школу, масовни прелазак на онлајн школу. То је јако крупно и утиче на живот деце и онемогућава их да задовоље основне потребе", сматра психијатар Оливер Видојевић.