U prestonici noćnog života nijedan klub nije bankrotirao, ali žurke i dalje nisu dopuštene

Berlin često nazivaju evropskim glavnim gradom žurki. Ali mnogi Berlinci, posle godinu i po dana askeze, počinju da razmišljaju o svom modelu života: zašto zapravo živim ovde kada se osećam kao u bilo kom malom gradu u Nemačkoj?

Lokdaun je bio test ne samo za one koji radije žive noću nego danju, već i za industriju koja je poslednjih godina dobro profitirala od ljubitelja žurki iz celog sveta. Da li će se klubovi i lokali ikada ponovo otvoriti ili postoji rizik od velikog bankrota?

"Do sada smo uspeli da spasemo sve klubove od zatvaranja", rekao je Luc Lajhzenring za Dojče vele. To je dobra vest od portparola "Komisije berlinskih klubova", udruženja koje okuplja vlasnike klubova u Berlinu. Posebno su pomogli programi ekonomske pomoći savezne vlade, "mada je pomoć́ često dolazila kasno ili nije bila kakva treba da bude".

Uprkos tome, jedna anketa iz maja je pokazala da skoro 16 odsto vlasnika razmišlja o zatvaranju svojih klubova. Razlog je i neizvesnosti: čak i kada se klubovi ponovo otvore, to ne znači automatski da će imati dovoljno gostiju.

Kultura tehno-kluba kao pozorišna predstava

I u Berlinu je ovo proleće bilo kišno i hladno. Ali vreme se popravilo, a broj obolelih od kovida je naglo opao. Sada je restoranima dozvoljeno da ponovo otvore kuhinje i barove.

Ali sve što ima veze sa plesom ostaje zabranjeno. Klubovi još ne smeju da nastave sa redovnim radom – oni su bili prvi zatvoreni u pandemiji, i verovatno će biti poslednji kojima će biti dozvoljeno da se ponovo otvore.

Sada neki klubovi traže alternativna rešenja. Oni su sebe uvek izričito shvatali kao mesta kulture. Tako su se, na primer, u legendarnom "Berghajnu" i ranije održavale izložbe, performansi i koncerti. Sada novi klupski život počinje upravo takvim posebnim događajima.

U klubu "About Blank", jednoj od najpoznatijih lokacija za žurke u gradu, organizuje se pozorišni performans sa instalacijom koja se bavi nastankom tehno-kulture u klubovima koji su nakon pada Berlinskog zida otvoreni u ruševinama bivših industrijskih hala DDR-a.

Pogled na početke novog Berlina, čiji je sjaj trajao do pandemije – i koji se sada nada nastavku. Izvedbe za tri dana bile su rasprodate u roku od 48 sati. Čežnja za kulturom u Berlinu je ogromna.

Zabranjeno plesanje?!

Ali ako se neko nadao da će posle nastupa moći malo da zapleše u bašti kluba, ostao je razočaran. Ples je u Berlinu zabranjen i na otvorenom.

Komisija berlinskih klubova za tako nešto uopšte ne vidi razlog. "Zabrana plesanja za nas je apsolutno nerazumljiva i zato je treba ukinuti što pre", kaže se u njihovom saopštenju za štampu.

Prošlog leta, između dva talasa pandemije, to je bilo dozvoljeno. A za ovo leto postoje već dobri koncepti higijene i testiranja od strane organizatora žurki.

Ali, tuže se vlasnici klubova, izgleda da su koncepti postepenog otvaranja razvijeni pre svega "za potrebe takozvane visoke kulture".

"Prošlost neće da se vrati"

I bez tih problema je budućnost klupske scene upitna. "Koliko ljudi će još moći da priušti vožnju vozom ili let za Berlin kada putovanje poskupi, kako se predviđa?", pita se Lajhzenring.

"Šta da rade manji klubovi koji zavise od turneja? Mnogi poznati bendovi ili di-džejevi dolaze u male klubove u Berlinu zato što su ionako na međunarodnoj turneji. Da li će morati da idu u karantin ako su prethodno bili u zemlji sa visokim brojem zaraza?"

Ekonomska pomoć je takođe istekla u junu – šta se dešava posle

Bundestag je nedavno naložio vladi da promeni Građevinski zakon. Iako su se klubovi – poput javnih kuća i kazina – ranije smatrali mestima zabave, neki klubovi se sada tretiraju kao opere ili muzeji. Reč je o klubovima sa dodatnom kulturnom ponudom.

Ali urbanista i publicista David Kozer ovo ne vidi u potpunosti kao pozitivno rešenje. Berlinski klubovi su poznati po tome što su "improvizovana mesta", oni se samo neko određeno vreme nalaze na određenom mestu.

Novi zakon neće omogućiti da se vrati "spontana berlinska klupska kultura, koja nije bila u potpunosti komercijalizovana, a koja je postojala u prve dve decenije nakon pada Berlinskog zida", smatra berlinski urbanista.

"Ako klubovi sada postanu zakonski ravnopravni sa muzejima, oni bi i sami mogli da se u određenoj meri pretvore u muzeje", kaže Kozer.