Mladi lekari u "vatri" kovid crvene zone, šta ih čeka posle pandemije

Izolacija, borba za svaki udah, iskustvo koje je promenilo život.

"Odmah po hospitalizaciji su me stavili na kiseoničku potporu koja je trajala sedam dana. Da nije bilo lekara, pored te medikamentske terapije, intravenozne, tableta, ja ne znam, kod kuće se to ne leči, ne znam da li bih ostao živ", kaže Željko Šarić.

A šansu u trci za zdravlje dobili su i mladi lekari koji se uz starije kolege mesecima bore protiv kovida 19.

"Bio sam na evidenciji Službe za zapošljavanje tri godine, primljen sam preko konkursa sredinom decembra prošle godine", kaže mladi lekar Ivan Ivanković.

Pre početka epidemije koronavirusa, kaže, bio je na volonterskoj specijalizaciji u KCS u Nišu iz ortopedske hirurgije i traumatologije, koju je sam plaćao.

"Sam sam je plaćao, razmišljao dosta o inostranstvu, učio nemački jezik, krenuo nekim tim putem, ali da kažem, na neki način me je ovo odbacilo od toga tako da sam ostao ovde", kaže Ivanković.

Direktor kovid bolnice u Kruševcu Vladan Cvetanović navodi da je u tu bolnicu primljeno 125 mladih lekara, nešto specijalista, ali uglavnom lekara opšte prakse bez ikakvog iskustva.

"Sjajno su se pokazali posle inicijalnog straha i nepripremljenosti za ono što ih je čekalo u crvenoj zoni", kaže Cvetanović.

U kovid bolnici u Batajnici ukupno su primljena 194 mlada lekara, tri biohemičara, pet farmaceutskih tehničara i 67 medicinskih sestara, kaže Tatjana Adžić Vukičević, direktorka te bolnice.

Za radno vreme se ne pita, radi se od jutra do večeri, noćima, vikendima, praznicima.

Promene izazvane pandemijom prepoznaje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje. U proteklih 12 meseci najtraženiji je zdravstveni kadar.

"To su medicinske sestre opšteg smera, zatim stomatološke sestre i tzv. pedagoške sestre odnosno medicinske sestre vaspitači", kaže Siniša Knežević, zamenik direktora Filijale za grad Beograd NSZ.

Kada su u pitanju lekari specijalisti, najtraženiji su bili specijalisti interne medicine, zatim ginekolozi, anesteziolozi i specijalisti radiolozi, rekao je Knežević.

Klinička slika tržišta rada upozorava

Iako koronavirus jenjava, klinička slika tržišta rada upozorava. Neophodna je blagovremena reakcija da srpsko zdravstvo ozdravi.

"Oni će svakako da imaju svoje radno mesto, svoje zaposlenje, ja se nadam u KC Srbije. To su mladi ljudi iz svih krajeva naše zemlje, to su mladi ljudi koji su medicinu završili sa najvišim prosekom, sa najvećim ocenama i ovo je prilika da se oni zaustave, da rade u našoj zemlji, da pomognu svom narodu, svojim građanima", kaže Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid bolnice u Batajnici.

Iz dana u dan broj novoobolelih opada, a ako nastavi da raste broj vakcinisanih, Srbija bi mogla da stekne kolektivni imunitet.

U narednih nekoliko meseci naša zemlja dobija novi moderan Klinički centar u kojem će se lečiti najveći broj stanovništva. Međutim, pored infrastrukturnih neophodna su ulaganja u obrazovanje i zapošljavanje mladih kadrova, kao i u poboljšavanje statusa zdravstvenih radnika.

U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe je negde oko 4.000 medicinara, od toga ih je gotovo 2.700 lekara i specijalista, više od 1.400 medicinskih sestara.