Od vaučera do vakcine – kako 3.000 dinara menja mišljenje i ponašanje

Gužve su obeležile slike krajem prošle nedelje u tržnim centrima, gde je počela vakcinacija.

Uz imunizaciju išle su i novčane nagrade, kao i pozivi poznatih ličnosti. Tako kod nas, ali i u drugim zemljama. Kako su to ubeđeni antivakseri uspeli da promene mišljenje, uz simboličnu novčanu nadoknadu?

Psiholog Ana Mirković je rekla za RTS da je oko tridest odsto ljudi vakcinisano, što ne znači da je 70 odsto antivaksera, neki čekaju, premišljaju, analiziraju, ali jeste depresivna slika iz tržnog centra.

Čovek odrasta i sazreva, pa menja stavove, svaka nova informacija je novi univerzum saznanja.

"Nekultura me je zabrinula, tuče, nedostatak tolerancije, empatije, poslednje tri decenije smo zaista devastirano društvo u ekonomskom, kulturološkom smislu, to je bio veliki problem", kaže psiholog.

Nije problem promena stava, u psihologiji su unutrašnji motivi želja za promenom, boljim kvalitetom života, a spoljni – novac, materijalna satisfakcija.

Prošle nedelje do izražaja su došli spoljni indikatori motivacije, ali zastrašujuće je kako su se ljudi ponašali, rekla je Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, niko nam neće oprostiti ako promenimo neke stavove: klub za koji navijamo, muzički pravac, ako promenimo politički stav...

Stav prema porodici se menja s godinama, prema deci, obrazovanju, prema vakcinaciji.

I dalje ne znamo mnogo toga, desile su se vakcine, potreban je period da se naprave, testiraju to je ubrzano, što to kod ljudi stara sumnju, rekla je ona.

Svaka nova informacija može odagnati sumnje.

Promena mišljenja za 3.000 dinara

Mirkovićeva smatra da nema tih para koje mogu uticati na promenu mišljenja kod onih koji treba da prime vakcinu za koju misle da je štetna po zdravlje.

Ljudi koji su izloženi stresu nisu bili nužno anitvakseri, razmišljali su o tome, a ovo im je bio superstimulans.

Živimo u siromašnom društvu u kome je nekom 3.000 dinara možda deset odsto plate, kaže ona.

Ukazuje da je mnogo je lako osuđivati, a još lakše mrzeti, raste egocentrizam, fokusirani smo na sebe, na zumovima ljudi ne slušaju jedni druge, opterećeni su sobom.

"Onog trenutka kad neko završi izlaganje, on se isključuje, živimo u društvu koje pothranjuje egocentrizam, mržnja je opterećujuće stanje, mnogo mržnje nosimo u sebi, to je veliki problem", istakla je ona.

Kolektivno ponašanje

Scene iz tržnih centara su deprimirajuće, nije nov pojam psihologija mase. Svako u grupi hoće što pre do cilja, pa opada IQ i počnemo da se ponašamo kao životinje.

Ono što smo videli je psihologija krda, više smo očekivali od moderne civilizacije, rekla je ona.

Uloga poznatih ličnosti

Mirkovićeva kaže da se pozivaju poznate ličnosti da motivišu ljude, da utiču na njih da promene mišljenje.

"Biraju se osobe za koje se misli da će promeniti naš stav, ovo što se desilo nema puno efekta i nema strateškog momenta, mogao bi biti pozvan bilo ko", zaključila je Mirkovićeva.