Povratak u realnost - od straha do euforije, psiholog savetuje kako da se ponašamo

Na koji način se pripremamo za vreme po okončanju epidemije i da li su za taj period potrebne pripreme.

Više od godinu dana smo u ovoj priči, dokle smo stigli odgovore daje psiholog Mirjana Vuksanović.

Gostujući u Jutarnjem programu, Vuksanovićeva kaže da su neki u problemu, neki nisu, to je individualno, zavisi od osobe do osobe.

"Nadamo se da će se ukidati sve više mere i da ćemo se vratiti u stari život i rutinu", istakla je Vuksanovićeva.

Prema njenim rečima, najbolje je da se osoba pripremi i živi uskladu sa realnošću, bolje je biti malo optimističan i da će se relativno brzo razrešiti ovi problemi.

"Nažalost, naš narod je navikao na problematične i teške situacije, uvek smo uspevali da iz toga izađemo, pa se nadam da ćenmo izaći i ovaj put", rekla je ona, dodajući da je u ljudskoj prirodi da čeka bolje.

Povratak normalnom životu 

"Ne verujem u euforiju oko sebe, verujem u buđenje nekih nada, javljaju se stare potrebe da se družimo, da putujemo, najviše nedostaje ljudski kontakt", kaže Vuksanovićeva.

Smatra da ne bi trebalo da zdravog i samopouzadnog čoveka da plaši povratak normalnom životu, već osoba bi trebalo da se raduje normalnom radu.

Podseća da ne vole svi da rade od kuće, deca se raduju druženju u školi, uživo, ne zbog sticanja znanja. Njima je, kaže, jači motiv druženja, potrebe da se druže.

Vuksanovićeva ističe da su u najvećem problemu ljudi koji su ostali bez posla i koji su izgubili nekog svoga i koji boluju, svi ostali se raduju povratku u normalu u svakodnevnu rutinu.

"Mladi ne vole ograničenje, sve hoće sad i odmah, i skloniji su prihvatanju teorija zavere, zato se hvale kad učestvuju u skrivenim žurkama, ponose se time da učestvuje u nečemu što je zabranjeno", podvlači Vuksanovićeva.

Vraćanje u realnost

Prema njenim rečima, jedna zrela ličnost mora naći mehanizam da se vrati u realnost, oni koji su nekog izgubili, moraju da prođu tugu, ali polako se vraćaju u život i imaju prioriotete.

Ljudi bez posla su u ekonomskom problemu, ali svaka zrela ličnost je u stanju da sagleda relanost i da funkcioniše a da ne povređuje drugoga.

Kada se obratiti za stručnu pomoć

Vuksanovićeva kaže da kada čovek sam oseća da je u problemu i ne može sam da izađe iz problema, onda treba zatražiti pomoć.

Čovek zaboravlja ono što je loše. Sada se nadamo novome, neki ljudi i pre kovida nisu bili ukolopljeni u socijalnu sredinu, njima je ovo povlačenje odgovaralo.

"Kada se vraća situacija da komuniciraju sa drugim ljudima, oni jesu u probelmu, da li su u stanju da prevaziđu, moraju da nađu neku motivaciju da prisile sebe krenu u život koji ih čeka", objasnila je Vuksanovićeva.

Ukazuje da su to ljudi koji su imali neke probleme i sada dolazi do izražaja, oni će najčešće tražiti pomoć.

Treba da pratimo sami sebe i da vidimo da li smo na dobrom putu, to je, kako kaže, najbolje.

"Da se iz situacije izvuče šta je najbolje, nalazili smo druge kanale komunikacije - telefon, internet, viđali smo se sa ljudima iz šire sredine, ali to nije živi govor, to nije prava stvar, fali vam nečiji osmeh, zagrljaj i nadamo se da će to biti i to skoro", zaključila je Vuksanovićeva.