Sve o anksioznosti tokom kovida iz prve ruke: Bilo je noći kad sam u krevetu plakala od straha

Teodora Miljković je 25-godišnja Beograđanka i ima sve što, spolja gledano, čini idealan život mlade osobe u 21. veku. Porodicu i partnera koji je vole i uz nju su, prijatelje, uspešnu karijeru u oblasti digitalnog marketinga, prepoznatljivo je lice mnogih TV reklama, ima više od 20.000 pratilaca na Instagramu. Ali ima i jednog moćnog neprijatelja – anksioznost.

Sve je, kako je ispričala za sajt RTS-a, počelo kada je imala 20 godina, u sred ispitnog roka i obaveza na novom poslu kojim je počela da se bavi.

"Sećam se da su tada počele da mi se dešavaju fizičke senzacije. To bih objasnila kao neku neverovatnu nervoza tela, u mom slučaju iz želuca, pomešanu sa mislima da će se nešto loše dogoditi. Kod mene su te misli konkretno bile povezane sa zdravljem, da li će moje telo i moj organizam izdržati a da ne kolabiraju od svih tih stvari ili ću se, ne daj bože, smrtno razboleti", objašnjava Teodora.

S obzirom na to da je, kako kaže, i njena majka imala mnogo problema sa anksioznošću i da to u njihovoj kući nije bila tabu tema, Teodora je odmah potražila pomoć psihoterapeuta kog je u tom trenutku posećivala dve godine.

"Moj mozak, koliko god bio svestan senzacija koje se u mom telu dešavaju i tih nekih mračnih misli, nije bio sposoban da ih zaustavi. Koliko god svesno ja želela, one se nesvesno pojavljuju i ponavljaju. Onda je psihoterapeut rekao da je to nešto slično kao što je moja mama imala, da je to u stvari, potpuni osećaj anksioznosti i anksioznog napada. Bila sam već dosta upoznata sa tim da to nije ništa strašno, da u slučaju da mi se desi napad panike neću umreti", navodi Teodora.

Ona je, kako kaže, višegodišnjim radom naučila da kroz anksioznost "surfuje" – da ulazi i izlazi iz anksioznih napada, a da je oni ne preplave potpuno.

Šta ako mi obole bližnji?

Međutim, sa dolaskom epidemije koronavirusa prošle godine, situacija se pogoršala. Pre svega jer je nastupila opšta neizvesnost – kako se leči kovid, koliko će trajati epidemija, kada ćemo opet živeti normalno.

Najveći Teodorin strah, kao i kod većine ljudi, bio je šta će se desiti ako obole njeni bližnji. Zbog problema sa anksioznošću, to ju je u nekim trenucima potpuno paralisalo.

"Imala sam te noći kada sam legla u krevet i počela da plačem sama od sebe, šta ako se njima nešto dogodi i šta ako se slučajno zaraze u prodavnici. Mislim da su se sa tim susretale ne samo anksiozne osobe, ali meni je to bilo izuzetno izraženo na početku pandemije. Nenormalni napadi plača, tuge zbog toga što se plašim neizvesnosti i toga što bi moglo njima da se desi. Tada još nismo znali da je izlečivo, koliko je izlečivo, koga napada… Nisi znao sa čime se suočavaš. Kada bi mi neko od mojih bližnjih rekao da je zaražen, ja bih verovatno, bože oprosti, njega otpisala. Toliko sam u strahu bila", navodi Teodora.

Onda se i sama zarazila u junu prošle godine, i proživela mali pakao. Jedan od uzroka tome je i hipohondrija, koja često prati osobe koje boluju od anksioznog poremećaja. Tri puta se testirala i tri puta je bila pozitivna. Čitavih mesec dana.

Umišljala je jake simptome korone koje, zapravo, nije imala, a svi rezultati su bili dobri.

"Nisam mogla da verujem da se to meni dešava, pa sam počela da umišljam da imam problem i sa plućima, da ne mogu da dišem, da dobijam jače simptome kovida i da ću imati dugotrajne posledice. Bila sam na vezi sa psihoterapeutkinjom koja me poznaje duži niz godina i koja je na realan, objektivan način pokušala da mi objasni da su to sve moja umišljanja i da moj mozak radi na toj frekvenciji razmišljanja i da samo moram objektivno da sagledam situaciju i da verujem rezultatima krvi, rendgenu pluća, da verujem da mogu da zadržim dah, da udahnem", priča Teodora.

Hipohondrija u pogoršanju

Upravo je hipohondrija – strah da će se oboleti od teške bolesti – jedan od najčešćih vidova anksioznosti zbog koje su se pacijenti obraćali psihijatrima tokom epidemije.

Baš zbog toga što postoji realna opasnost, bolest, epidemija je pogodno tlo za još gore stanje hipohondra.

Prema rečima dr Bojane Mladenović, psihijatra u Specijalnoj bolnici "Kovin", gotovo polovina pacijenata koji su se javljali u savetovalište otvoreno zbog epidemije imalo je pogoršane simptome brojnih strahova i hipohondrije.

"To je ranije bilo podnošljivo a sada se pogoršalo. Javljali su se usled nevezanih problema, ali su iscrpeli mehanizme odbrane, da nemaju više načina da se psihički izbore sa tim jer imaju dodatni stres kojim se svi mi bavimo, postoji opasnost za sve, a to je kovid. Tako da se javljaju direktno zbog kovida, ali je i indirektno, jer je pandemija napravila pojačan pritisak i dosta je simptoma sada izbilo na videlo zbog pojačanog pritiska, nemogućnosti da se izbore sa tim stresom", objašnjava dr Bojana Mladenović.

Ljudi koji su preležali teži oblik kovida javljaju se zbog mentalnih problema

Tokom smene u 12 sati u bolnici je bilo i do deset poziva. I to upućenih samo jednom lekaru. U celom savetovalištu dnevno je bilo i do 50 poziva.

Najkritičniji je bio period april–maj, kada su građani Srbije bili u najstrožem karantinu.

Danas, godinu dana kasnije, ljudi su se koliko-toliko navikli na situaciju, pa savetovalište bolnice ima i manje poziva. Nije retko i da se, prema rečima doktorke, javljaju i ljudi koji su pobedili teži oblik kovida, pa danas osećaju mentalne probleme uslovljene posledicama te bolesti.

"Posle preležane infekcije ostaju tegobe, želudačne, bolovi, neko je dobijao perikarditis, tečnost u srčanoj kesi, što uzrokuje nelagodnost i onda, uz to, dolazi do neraspoloženja, depresivnosti, bezvoljnosti, zbog svih tih posledica. Javljala se i izolovana depresija, posle same bolesti, neraspoloženje, bezvoljnost, gubitak apetita psihološkog uzroka", ističe dr Bojana Mladenović.

Lečenje takvih pacijenata najčešće je lekovima, navodi psihijatar.

"U psihijatriji uglavnom prepišemo, za raspoloženje, protiv anksioznosti, protiv bolova da se čoveku olakša to stanje bola jer svako koga duže vreme prati hronični bol neminovno ulazi u depresivan poremećaj. Dajemo višestruku terapiju za takve poremećaje", ukazuje dr Bojana Mladenović.

Iako dugo radi sa psihoterapeutom i zna kako da se izbori sa anksioznošću, lekove zbog tog poremećaja je u jednoj prilici popila i Teodora.

Bio je to, kaže, period kada je saznala za bolest bliske osobe.

"Neverovatna anksioznost kao nikad, nisam mogla da funkcionišem, mogla sam samo da se tresem, plačem, da ležim u krevetu i da jedem. Nije bila depresija već jaka anksioznost i to me je spasilo", priča Teodora.

Lekove nikako ne smete uzimati na svoju ruku, već isključivo uz konsultaciju za lekarom. 

Kada se treba javiti lekaru za pomoć

Anksioznost i mentalni problemi ne biraju ni godine, ni pol, ni materijalni status. Mogu da pogode svakog, pogotovo u vreme epidemije.

Dr Bojana Mladenović ukazuje da su se u savetovalište javljali i mladi pacijenti, koji su nailazili na poteškoće.

"Najčešće su se žalili na bezvoljnost, nemogućnost izlaska iz kuće, viđanja sa prijateljima, zbog same izolacije su se osećali najčešće depresivno, zato što su morali sve kontakte da svedu na minimum. Ne odlaze na posao, rade od kuće, sve to na mladog čoveka deluje demotivišuće", napominje psihijatar Specijalne bolnice "Kovin".

Da je reč o ozbiljnom problemu, koji zahteva pomoć lekara, ukazuju simptomi kao što je poremećaj sna, gubitak apetita, nemogućnost svakodnevnog funkcionisanja, somatski problemi.

"Lekaru treba da se jave kad osete da im je funkcionalnost narušena, odnosno da nisu u stanju da obavljaju svoje svakodnevne obaveze, da ne mogu da spavaju, da ne mogu da jedu normalno ili jedu prekomerno, da ne mogu da prestanu da razmišljaju o kovidu, da se preispituju, proveravaju različite informacije o koroni ili vakcinama. Kad to postane glavni temelj u njihovom životu, već je vreme da potraže pomoć", naglašava dr Bojana Mladenović.

Saveti za borbu sa anksioznošću

Mnogo je pritisaka, strahova i nepoznanica kojima smo već godinu dana izloženi. Od toga da ne znamo da li ćemo oboleti, sa kojom kliničkom slikom, preko toga kada će se epidemija završiti i koje će posledice doneti.

Zbog toga je važno izgraditi jake mentalne odbrambene mehanizme koji će pomoći da ne potonemo.

Jedan od ključnih saveta koji upućuje dr Mladenović svima je da se, pre nego što osete potrebu da se konsultuju sa stručnim licem, isključe vesti i prestanu da klikću na brojne objave o koroni.

"Sredstva javnog informisanja se bave time zbog onih koji nisu čuli i neće da se bave time, oni moraju da rade tu vrstu propagande da bi se ljudi osvestili i počeli da se ponašaju odgovorno. Da prestanu da se bave time kao da od njih nešto zavisi u širem smislu i naravno vakcinacija koja može da nas zaštiti da se ljudi osećaju sigurnije kada dobiju vakcinu i kad znaju da imaju imunitet i da ne mogu oboleti od težih formi", preporučuje dr Bojana Mladenović.

Ukazuje na to da se treba okrenuti svakodnevnim aktivnostima, hobijima, skrenuti misli sa čitavog problema.

Teodorino rešenje za borbu protiv anksioznosti bilo je upoznavanje sa okidačima koji joj izazivaju takav osećaj. Za nju su to, osim javnih nastupa za koje nije dovoljno pripremljena, i kafa i alkohol. Da ne bi izazivala pogoršanje, gotovo potpuno ih je izbacila iz upotrebe.

Pored toga, kako kaže, uvek joj pomaže i intenzivna fizička aktivnost.

"Neko nema fizičke senzacije, ja ih imam nenormalno, moje telo bridi, osećam žmarce u telu, osećam neverovatnu nervozu, osećam potrebu da tu negativnu energiju izbacim iz svog tela", kaže Teodora.

Njen ključni savet za osobe koje se bore sa anksioznošću je da o tome govore sa bliskim ljudima, nikako da ćute.

"Mnogi ljudi to rade. Ne dozvoljavaju da drugi ljudi primete da se njima nešto dešava unutra. E kada jednom tu barijeru preskočimo i kada imamo hrabrosti i snage da kažemo "e nije mi dobro, ne osećam se dobro, moram da popijem vodu, da udahnem" mislim da će mnogima koji se bore sa anksioznošću biti lakše jer je oslobađajuće da znaš da drugi ljudi mogu da ti pomognu i da ti izađu u susret", ističe Teodora.

Ako znate nekog ko u ovim neizvesnim vremenima bije bitku sa anksioznošću i strahovima, razgovarajte sa njim. Fizička distanca postoji, ali socijalna ne sme.