Čemu nas je pandemija naučila – ima li dovoljno hrane i zbog čega treba strahovati

Gostujući u Jutarnjem programu Žarko Galetin je rekao da ova kriza, ako možemo da kažemo da je nešto dobro donela, to je da se svet konačno osvestio i da su ogoljene namere politike pojedinih zemalja.

"Ovaj neoliberalni korporativni koncept kapitalizma je pokazao sve svoje slabosti i došlo je do naglog raslojavanja. Prvo su SAD izašle iz Pariskog klimatskog sporazuma, zatim izlaze iz Svetske zdravstvene organizacije, velike zemlje izvoznici, najveći prometnici žitarica i uljarica donose jednostrane mere tipa uvođenja kvota, ograničenja izvoza, uvođenje izvoznih taksi", naglašava Galetin.

Prema njegovim rečima, sve to zajedno narušava jedan zaokružen sistem i takav sistem je neodrživ.

Ističe da ono što može, uslovno rečeno, da bude neki benefit posle svega ovoga jeste da se svet suoči sa tim da je ovakva politika globalizma doživela poraz i da se mora okrenuti pravičnijoj i pravednijoj raspodeli resursa.

Agroekonomski analitičar naglašava da je slična situacija bila 2011. godine kada su cene imale visok rast. Suštinska razlika između te krize hrane i današnje situacije, koju ne možemo nazvati krizom hrane, je u tome što je ova kriza sistemskog karaktera, za razliku od prethodne koja je bila incidentnog karaktera i regionalno ograničena.

"Posledice ove krize ćemo duže osećati"

Kako kaže, cenovna oluja 2011. je došla i prošla, a ova pandemijska kriza, koja je bukvalno razorila neke međunarodne institucije, kao što su Svetska trgovinska organizacija i FAO, će potrajati duže i posledice ove krize ćemo duže osećati.

"Mislim da ne treba sada da se koncentrišemo da li ćemo jesti skuplju ili jeftiniju hranu. FAO indeks je danas najveći još od 2014 godine. Mi danas imamo jednu devastiranu Svetsku trgovinsku organizaciju koja je izgubila svoj autoritet, koja ne može da iskontroliše sve pojedinačne unilateralne odluke koje donose velike agrarne sile kao što su Ukrajina, Rusija, Argentina. To je ono što najviše brine i zato je vrlo teško proceniti kada ćemo izaći iz ove krize", ističe Galetin.

Naglašava da u ekonomiji jedan i jedan nisu uvek dva i zbir pojedinačnih koristi ne mora nužno da dovede do opšte koristi.

"Uvek će se taj problem, kada zemlja ad hok rešava svoj problem, odraziti na druge zemlje. Najčešće su zakinuti najsiromašniji. Treba li bolji primer od 'otimačine' podele vakcina. Bojim se da se ne ponovi scenario iz 2011. godine kada su cene iz bilansnih razloga počele da rastu. Sada su veliki igrači na čikaškoj berzi podigli cene unedogled da bi se podstakla goruća kriza na severu Afrike. Ako se sećate krvavog proleća 2012. godine imalo je u osnovi upravo socijalni karakter i naduvani balon, i to je bio samo jedan okidač koji je iskorišćen za promenu čitavih režima", objašnjava Žarko Galetin.

Za dva meseca Srbija izvezla milion tona kukuruza 

Ističe da sa aspekta prehrambene sigurnosti Srbija nema nikakav problem.

"Mi smo tu potpuno relaksirani. Srbija je već duži niz godina prepoznata kao značajan izvoznik na svetskom tržištu kukuruza, pšenice, soje. Ove godine imamo dobru priliku da poentiramo na svetskom tržištu i uz dobre cene možemo da ostvarimo dobar finansijski efekat", kaže analitičar.

Dodaje da je samo u oktobru i novembru skoro milion tona kukuruza izvezeno iz Srbije.

"To je ne samo dokaz da je srpski kukuruz tražen na svetskom tržištu nego i da naša logistika može da podnese teret da se za dva meseca izveze milion tona. Sa te strane Srbija je dobro organizovana i ne treba da brinemo da li ćemo imati hrane", ističe Galetin.

Stočarstvo u ozbiljnom problemu

Naglašava da bi bio mnogo srećniji kada bi se hvalili sa stočarstvom koje je u ozbiljnom problemu.

"Naravno da je uvek bolje podizati nivo onih delova poljoprivrede gde imate veću dodatu vrednost, da se na osnovu jake sirovinske baze podignu kapaciteti prerađivačke industrije i to je ono čemu bi trebalo da vodi jedna odgovorna agrarna politika. Srbija je za prvih devet meseci prošle godine uvezla 16.000 tona svinjskog mesa. Ako se uskoro ne nađe kvalitetan lek, stočarstvo će ući u veliki problem", kaže Žarko Galetin.

Poručuje da je dosta učinjeno da se broj gladnih u svetu smanji. Danas po kriterijumima UN, u svetu ima oko 860 miliona ljudi koji žive ispod granice egzistencije.

"Svet mora da doživi katarzičnu promenu koja će se pomeriti prema pravednijoj raspodeli svih resursa koji postoje", kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.