Epidemija rađa unutrašnje oluje, kako da očuvamo pozitivne misli

Novembar i decembar su meseci kada zbog manje sunca i manjeg lučenja serotonina raste depresivnost. Ove godine depresivnost, nesanica i strahovi pojačani su i dugim trajanjem epidemije koronavirusom, koja postaje i mentalno breme. Lek su pozitivne misli ili stručna pomoć psihoterapeuta.

Zaraženi ili ne, posle punih devet meseci od početka epidemije gotovo da nema čoveka koga koronavirus na neki način nije dotakao.

I dok je na početku epidemije bilo više nade i naši emotivni potresi nisu pripisivani kovidu, sada već virus spolja se prepoznaje kao pritisak koji rađa unutrašnje oluje.

Ana Ristović, psihoterapeut iz Užica, kaže da su sada su ljudi svesniji da korona postoji u psihološkom smislu za njih kao okidač za neki doživljaj koji je sada nastao, za pojačano anksiozno reagovanje, za depresivnost.

Prema njenim rečima, javljaju se problemi sa snom, neko beži u san, a neko opet ne može da zaspi ili ima loš kvalitet sna.

Ono što može da pomogne da pospešimo život u nama je oslanjanje na četiri osnovna životna elementa – vodu, zemlju, vatru i vazduh.

"Da nekako sa tim vazduhom mi više energije unosimo i da negde ovladamo tehnikom disanja. Zemlja je uzemljenje u smislu doživljaja da smo praktični, racionalni, da smo logični, sa obe noge čvrsto hodamo ovom planetom", objašnjava Ristovićeva.

Što se tiče vode, dodaje, dovoljno je nositi flašicu sa vodom. Imamo i vatru koja je u stvari sinonim za energiju.

Svako ima taj neki deo vatre u sebi, ističe Ristovićeva, da povrati energiju života, bila to šetnja, maštanje, pisanje sve dok razložno ne sagledamo trenutnu epidemiju kao jedan tren u kontekstu našeg života, tren koji će proći.